РАЧУНАР ВИКЕНДОМ ЗАМЕНИ МОТИКОМ: Огњан Илић (42), инжењер информационих технологија, ради два посла на релацији Нови Сад- Пожаревац (ФОТО)

КАДА је као млад, тридесетогодишњи инжењер информационих технологија почео да узгаја лешник у селу Живица крај Пожаревца, Новосађанин Огњан Илић (42), руководио се једино жељом да сачува дедовину.

Фото Приватна архива

Данас, 12 година касније, откако се поред рада на рачунарима бави пољопривредом и воћарством, сваког викенда из канцеларије Архива Војводине у Новом Саду одлази на 200 километара удаљену, наслеђену њиву и хвата се мотике.

- Реч је о регистрованом пољопривредном газдинству од 2,5 хектара на којем узгајам лешник - каже Илић, који је у међувремену именован и за председника Удружења произвођача лешника Србије. - Основали смо удружење ради боље сарадње произвођача и промовисања квалитета домаћег лешника. Није било лако од старта пронаћи одржив начин опстанка куће и окућнице и живети на релацији Нови Сад - Живица. Нисам имао искуства у пољопривреди, поготово не у воћарству.

Foto: Фото Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Илић је, како каже, имао само једну леску у дворишту, која је добро рађала, па је претпоставио да ће, ако засади дрво у сеоском атару, имати једнако добар род.

- Добио сам прецизне инструкције за садњу од пољопривредне стручне службе у Пожаревцу, др Александра Стојановића, који је и надгледао читав процес. Кренуло се дубоким орањем, уследило је минерално и стајско ђубриво, па тањирање и тек затим 500 садница по хектару. Срећа да је година била кишна, па су се саднице у великој мери примиле.

Било је проблема, најпре са коровом, који неупоредиво брже напредује него сама леска, затим је уследила масовна крађа садница због чега је Илић изгубио око 20 одсто засада, па пожар у лескарнику због туђе несмотрености када је изгорела трећина садница... Све до, готово непремостивог проблема на селу, а то је недостатак радне снаге.

- Једноставно, нема ко да ради. Сада је много теже него раније. Претпрошле године је било 15 радника, прошле свега пет, а овог лета, све је остало на мени. Потребна је прихрана земљишта, орезивање и заштита леске, неопходно је и наводњавање, сакупљање лешника, сушење плода. Једино решење је била аутоматизација, па сам обезбедио машине за комплетну производњу и обраду лешника за продају. Годишње буде око две тоне лешника у љусци по хектару али, рецимо само да је овогодишњи род умањен за 50 одсто, због олујног ветра који је оборио лешник на земљу месец дана пре сазревања.

Без обзира на то што се свакодневно суочава са потешкоћама, Илићу није ни на крај памети да одустане. Најпре, како каже, због љубави према дедовини, али и реалне могућности додатне зараде.

- То изискује месец дана рада по хектару. Међутим, излазак из канцеларије у њиву, односно прелазак са психичког на физички рад, причињава јединствено задовољство. Сваког петка по подне, из Новог Сада путујем у Живицу. У свему, наравно, имам велику помоћ сеоских комшија и пријатеља. Без тога, било би немогуће. Сматрам да сам привилегован што могу да радим два посла, која ме испуњавају и причињавају задовољство - каже Илић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације