СРБИ ВОЛЕ ДА ЛОБИРАЈУ АЛИ "ИСПОД ЖИТА": Ни годину дана од ступања на снагу закона, нема званичних уговора

НИ више од годину дана откако је на снагу ступио Закон о лобирању (14. августа 2019), у Србији није склопљен ниједан лобистички уговор, сазнају "Новости".

Фото Depositphotos

Како кажу у Агенцији за борбу против корупције, за то време није им се обратио ниједан функционер да пријави покушај лобирања, а у регистру лобиста пријављени су 21 домаће физичко лице и два правна. Страних лобиста нема. Агенција је за тих годину дана организовала три круга обуке и издала сертификате. Формално, од лобирања, то би било - то.

По закону, неки морају да га пријављују, а други не. Рецимо, они који лобирају за сопствене интересе и не користе услуге професионалних лобиста, немају такву обавезу. Међутим, сви функционери и државни службеници морали би да обавесте Агенцију о сваком таквом контакту. А они, очигледно, то не раде.

- Законом о лобирању није прописана обавеза Агенције да води евиденцију уговора које закључују лобиста и корисник лобирања, већ су само прописане обавезе да Агенцији доставе извештаје и обавештења у вези са лобистичким контактима. Лобиста доставља извештај о раду најкасније до 31. јануара текуће године за претходну, који садржи податке из Уговора о лобирању, а лобирано лице је дужно да у року од 15 дана од дана започињања лобирања (а то је моменат када му се лобиста обратио писаним путем), достави Обавештење о контакту - кажу у Агенцији.

Агенција, додају, може користити и податке из Обавештења лобираних лица, најчешће јавних функционера, да би проверила тачност података из извештаја лобиста укрштањем информација.

- До сада нам, међутим, није достављено ниједно обавештење лобираног лица - тврде у овој институцији.

Највише лобирања у Србији, као и у свету, има у оним индустријским гранама где је обимна и строга регулатива, због заштите здравља људи и животне средине, попут производње дувана, цемента, хране и пића, грађевине, фармацеутске индустрије, одлагања отпада, рударства, индустрије игара на срећу. Преговори око заступања интереса иду од тога да ли ће нпр. упозорење о штетности дувана по здравље на кутијама цигарета бити штампано црном или сивом бојом, светлијом или тамнијом нијансом, до тога да ли се забрана од 200 метара удаљености кладионице од школе мери ваздушном линијом или од врата до врата.

- Од почетка пандемије короне лобирање је у порасту, а јавља се и у неким гранама у којима га до сада није било - каже Ана Бован, члан Управног одбора Друштва лобиста. - Рецимо, у телемедицини (лечење без физичког контакта, путем видео-линка). Прописи у овој области су изузетно строги, да би се спречиле преваре, па припадници бранше интензивно траже да се они либерализују. Такође, велика су била и лобирања око прерасподеле заштитних средстава и опреме за време епидемије.

Посебно велики лобисти су коморе, не само привредне, већ и струковне, попут лекарске или инжењерске, као и удружења банака.

Фото Depositphotos

На питање зашто закон код нас још није заживео, Ана Бован каже да је интересне односе међу људима немогуће до краја регулисати, да мали број држава има закон, да је на државним службеницима да пријављују лобистичке контакте и да је важно да се поштују прописи о интегритету службеника, против мита и корупције, и Етички кодекс лобиста. Он прописује да се мора водити рачуна о равнотежи интереса. На примеру производње енергије то би значило да се зарад смањења климатских промена мора смањити производња прљавог лигнита и прећи на обновљиве изворе, али тако да се не угрози биодиверзитет шума или река.

- Сви имају право да траже и заступају различите интересе, али државни службеник је тај који ће препознати шта је интерес друштва, ако је обучен и образован - закључује Бованова.
 

Препоручујемо

Друштво

0 0

СПРЕМАЈУ СЕ НОВИ ЛОБИСТИ: Агенција за борбу против корупције организује обуку

02. 09. 2020. у 15:55

Политика

13 15

БЕОГРАД ИМА ОДГОВОР НА ПРОВОКАЦИЈУ ПРИШТИНЕ: Још три државе разматрају повлачење признања Косова

27. 07. 2020. у 21:49 >> 21:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације