У НОВЕМБРУ ОЧЕКУЈЕМО ПОРАСТ БРОЈА ЗАРАЖЕНИХ Тиодоровић: Постоји разлог зашто нису дозвољена окупљања - не смемо сад све да упропастимо

Новости онлајн

30. 09. 2020. у 07:54

- ТРЕНУТНО имамо добру епидемиолошку ситуацију и очекујемо да тако буде и у октобру - рекао је др Тиодоровић.

У НОВЕМБРУ ОЧЕКУЈЕМО ПОРАСТ БРОЈА ЗАРАЖЕНИХ Тиодоровић: Постоји разлог зашто нису дозвољена окупљања - не смемо сад све да упропастимо

Фото: Принтсцреен

- Међутим, у новембру, када дођу хладнији дани, неминован је скок броја заражених од короне. Од нашег опреза зависи колико ће то бити и зато смо одлучили да и даље не дозвољавамо велика окупљања и да само постепено ублажимо мере - каже епидемиолог Бранислав Тиодоровић.

Кризни штаб донео је одлуку којом се угоститељским објектима продужава рад до 23 часа, уместо до 21 како је важило досадашње правило. Разлог је јесење време и потреба да се омогући угоститељима продужени рад који се разликовао од рада башта.

Иако је епидемиолошка ситуацији у Србији повољна, разматрало се и попуштању мера када су манифестације у питању, међутим од тога се ипак одустало.

Епидемиолог и члан кризног штаба за сузбијање инфекције Цовид-19, проф. др Бранислав Тиодоровић изјавио је да је процењено да једино ова мера може бити релаксиранија, али уз напомену да сваки угоститељ мора стриктно водити рачуна да гости поштују прописане мере.

- С обзиром на то да почињу хладни дани, људи ће бити сигурно више у угоститељским објектима унутра, а не споља, одлучено је да се продужи радно време до 23, а не до 21 како је било прописано за затворени простор.

Важно је истаћи да све што радимо морамо да радимо врло опрезно, да не направимо неку грешку као што се догодило онима који су били у неком периоду веома добри, као Чеси, Немци, Исланд - наглашава Тиодоровић.

фото Д. Поздеровић

Мере у објектима

Иако одлазак у ресторан није обавезан, ипак је људима дружење тог типа потребно било као опуштање у слободно време, али и као пословни састанак. Који год разлог да је у питању, обавезно треба понети маску са собом, јер ова мера је и даље на снази.

- Оно што свакако не треба заборавити јесте да у затвореном треба носити маске. Сваки угоститељ, сваки организатор неке манифестације одговара за спровођење свих мера. Што се конгреса, сајмова и неких већих манифестација тиче, нисмо могли да донесемо одлуку да их дозволимо, јер свако ће ту одлуку тумачити на свој начин. Очекујемо детаљан протокол од сваког организатора, уз поштовање свих мера, да их не понављам, то су исте оне три - маске, растојање и дезинфекција, уз обавезно праћење. То ћемо одобравати највероватније са добијањем јасног протокола и преузимањем обавезе од самог организатора. Београдски маратон нисмо прихватили, јер 4.000 људи треба да учествује, ту су и гледаоци, тако да би то било врло ризично - каже епидемиолог.

Миран октобар

Иако се у овом тренутку одлично држимо, свакако са хладним данима и циркулацијом људи у затвореним просторијама ствара се већа вероватноћа ширења инфекције. У октобру нас очекује михољско лето па се самим тим стручњаци надају да ће и људи више времена проводити напољу. У новембру и децембру би могло доћи до благог пораста инфицираних.

- Ризик ће се повећати са захлађењем, у новембру и децембру, и тад је могуће очекивати пораст броја оболелих. Ако становништво буде дисциплиновано како је то било до сада, онда тај број неће бити драстично велики. А заслугу за овакву стабилну ситуацију сноси онај огроман број становништва који је дисциплиновано примењивао мере. Ако буде све испоштовано, онда можемо имати благо повећање, јер је оно неизбежно у затвореним просторима. Свакако имамо и повећан ризик и са почетком факултета, али се надамо да ће академска заједница то добро организовати - каже професор Тиодоровић.

Фото: Танјуг/Димитрије Николић

Бранислав Тиодоровић

Да треба бити опрезан професор Тиодоровић упозорава јер у нашем региону корона не мирује, а како смо ми отворена земља због економије, робе и транспорта, може доћи до преливања.

Добро стојимо

- Требало би да будемо свесни да ми у овом тренутку имамо изванредан резултат, имамо једва седам оболелих на 100.000 становника, само је од нас бољи Кипар. Сви су са далеко лошијим резултатом, почевши од Црне Горе која има 522 на 100.000, што је сврстава на прво место листе центра за контролу болести од свих земаља региона и друго генерално, после Израела, објашњава Тиодоровић и додаје:

- Ако погледамо даље регион, ту је Хрватска са 80 на 100.000, Северна Македонија је нешто боља са 42 на 100.000 становника, Бугарска са 45 на 100.000. Румунија има 23 милиона становника, код њих је 94 на 100.000 становника. Треба бити свестан ситуације да смо ми окружени земљама које имају велику стопу оболевања и може се десити лако преливање јер су наше границе отворене. Ми желимо да проток робе и људи функционише, да се одвија нормално, јер без економије нема ни здравства, ни здравља. Зато се мере морају врло опрезно и постепено прилагођавати и то само када постоје услови за то. Уколико ово продужавање радног времена до 23 резултује повећањем броја оболелих, та се одлука може лако променити - објашњава професор Тиодоровић.

Избећи микс две инфекције

Вакцинација против сезонског грипа која нам предстоји у октобру важна је за старе особе, хроничне болеснике, особе са слабим имунитетом, медицинске раднике. Касније и за све остале, како би се избегло миксовање две инфекције.

- То ће ићи нормално и ја мислим да ће почети 1. октобра, пре свега са оним групама које смо означили као најризичније, а касније и са свима осталима. И ових 200.000 доза из "Торлака" ће много значити. Када је грип у питању, гледајући шта се дешава на јужној полулопти, није било неког великог скока, с тим што они имају проблем са ковидом. Вакцинација је неопходна и она ће бити спроведена по приоритетима - закључује епидемиолог Тиодоровић.

Фото: Принтсцрее

Дарија Кисић Тепавчевић

Др Кисић: Уложили смо напор, зашто да све упропастимо

Одлазак у ресторане и кафиће није нешто што је обавезно, каже др Дарија Кисић Тепавчевић и додаје да свако треба да процени индивидуални ризик и ако се одлучи за такав ризик, мора да поштује препоруке.

- Разматрали смо одржавање манифестација, иако је повољнија ситуација, мислимо да још увек не треба да дозволимо, велики су напори уложени да буде повољна ситуација да бисмо сад попустили - закључила је Кисић Тепавчевић.

Стигле вакцине против грипа

Министарство здравља обавештава грађане да је први контингент вакцина против грипа, укупно 343.920 доза, стигао у Србију, и да ће имунизација грађана отпочети, како је и предвиђено, 1. октобра, након свих законски предвиђених активности у погледу сертификације и доставе вакцине здравственим установама. Министарство здравља ће због актуелне епидемиолошке ситуације грађанима препоручити најадекватнији термин за имунизацију, како би имунитет стечен вакцином био најефикаснији и најделотворнији.

Илустрација / Фото Танјуг-АП

Министарство здравља је у складу са актуелном глобалном пандемијом корона вируса као и повећаним потребама и интересовањем грађана ове године обезбедило рекордан број вакцина против грипа - преко 500.000 доза, делом од Института „Торлак“, а делом од страних добављача.

Поред тога, у складу са договором Министарства здравља и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, ове недеље ће отпочети и дистрибуција пнеумокок вакцине установама за смештај одраслих и старих лица. Наведена вакцина је према свим досадашњим истраживањима имала изузетно позитиван утицај у погледу борбе против корона вируса, стога се препоручује имунизација старијим лицима.

(Блиц)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

ОПАСНОСТИ СУ СВЕ ВЕЋЕ Путин проговорио о трећем светском рату - Ми видимо шта ради наш противник