НОВИ СЈАЈ СРПСКОГ ГЕНИЈА: "Новости" прве у згради на Дорћолу у којој ће заблистати Теслина заоставштина
СВЕТЛОСТ је увек била на мојој страни", рекао је давно, у једном интервјуу Никола Тесла.
Тако ће, по свему судећи, бити и овог пута. Уколико Влада Србије прихвати предлог Града Београда, стара зграде термоцентрале на Дорћолу у Београду, са именом које обележава њен некадашњи значај - "Снага и светлост", биће преуређена у музеј славног научника. "Снага и светлост" осветлиће тако јединствену заоставштину снажног ума који је у свему видео светлост.
Некадашњи симбол индустријализације Београда данас је руина. Ипак, зграда са краном доминира на простору Марине "Дорћол". Пре неколико месеци градске власти су иницирале њено рашчишћавање. Била је препуна крша и лома који се тамо гомилао деценијама. Била је запуштена толико да је одвезено 500 камиона шута. "Новости" су прве ушле у очишћену зграду.
- Фантастично место достојно заоставштине Николе Тесле. Не постоји ништа важније што можемо да представимо свету. Садашњи Музеј Николе Тесле у Крунској улици има око 115.000 посетилаца годишње, верујем да ће их бити више од милион ако се усели овде. Реконструкција овог простора је национални пројекат, значајан за Србију - говори нам Горан Весић, заменик градоначелника, који, чини се, као и ми, у руинираним зидинама обраслим маховином већ види изуме ненадмашног генија потпомогнуте новим технологијама.
Зграда термоцентрале је споменик индустријског наслеђа, у архитектонском смислу симбол је револуционарних, модернистичких схватања у међуратној градитељској пракси. Она је и симбол рационалности и једноставности.
БРОЗОВ ПОТПИС
ПОСЛЕ смрти Николе Тесле старање о научниковој имовини, а пре стварања музеја према судској одлуци америчких власти из јануара 1943. године, припало је Сави Косановићу, сину његове најмлађе сестре Марице. Залагањем Косановића 1951. коначно су сви лични предмети и списи Николе Тесле пренети у Београд.Косановић их је потом поклонио држави.
- Музеј ће се простирати на 10.000 квадрата, а у близини ће бити научноистраживачки центар и кампус за студенте и професоре из целог света - показује нам заменик градоначелника околне зграде. - У оквиру плана детаљне регулације за линијски парк предвидели смо да овај простор у власништву Републике Србије буде намењен култури и образовању. Предложићемо Влади Србије да овде буде Музеј Николе Тесле и уколико прихвате наш предлог, расписаћемо међународни конкурс за уређење зграде. Тек кад добијемо архитектонско решење знаћемо колико ће реконструкција коштати. Према мојој слободној процени за тај посао биће потребно између 20 и 25 милиона евра.
Здање "Снага и светлост" подигло је швајцарско друштво за електрификацију и саобраћај из Базела, а грађевински радови трајали су годину и по дана. Испорука струје Београдској општини почела је у јесен 1932. године.
- Да би се изградила ова централа тадашње београдске власти узеле су кредит од три милиона долара и то је био један од највећих кредита у то доба - каже Весић. - Градоначелник је био Милош Савчић, један од тројице градоначелника којима ћемо подићи споменик јер су задужили Београд.
Уочи Другог светског рата, Београд је имао 320.000 становника, који су се електричном енергијом снабдевали из ове термоцентрале. У бомбардовању 1941. је оштећена, а када је после рата обновљена, дуго је била главни снабдевач Београда електричном енергијом.
- Била је у функцији све до 1969. када је изграђена нова топлана на мазут - подсећа нас Весић. - Од тада у ову зграду скоро нико није улазио, осим када су снимани "Отписани", "Сабирни центар" и још неки филмови.
Тада је стао и вишедеценијски рад крана на Дунаву који је свакодневно подизао угаљ са бродова који су пристизали крај дорћолске марине и преносио га до термоелектране. И кран је под заштитом и биће сачуван.
- Од Музеја Николе Тесле можемо да направимо не само наш, већ светски бренд - уверен је Весић. - Музеј би могао да оживи приобалну зону иза стамбеног блока на доњем Дорћолу. У кварту се налази још неколико старих фабрика, које се вреднују као богато индустријско наслеђе Београда.
У једном таквом простору у Скендер-беговој улици, у којем се некада налазила термоелектрана, отворен је Музеј науке и технике.
ЗАТВОРЕН КРУГ
О ПРЕМЕШТАЊУ Музеја Николе Тесле из Крунске улице говори се већ дуже време. Првобитни план је био да се пресели у термоцентралу "Снага и светлост", да би се од тога пре извесног времена одустало, а као локација за смештај Теслиног блага фигурирала је некадашња Главна железничка станица на Савском тргу.
Од тога се одустало после предлога да уз споменик Стефану Немањи треба да буде Музеј историје средњовековне Србије. Прича се тако вратила на почетак и ако се реализује - заоставштина оца наизменичних струја чуваће се на месту где су неки његови изуми, можда, некад примењивани.
Препоручујемо
ТЕСЛА И КАО УМЕТНИК: Пишталов роман о научнику ускоро у СНП као пројекат Небојше Брадића
12. 08. 2020. у 14:19
СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану
СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.
26. 11. 2024. у 17:09
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској
НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).
25. 11. 2024. у 15:22
Коментари (0)