ТИТУ ПОМИЛОВАЊА, КОЧИ ПОГУБЉЕЊА: Чувено Брозово "писмо" било увод у "свилен гајтан” за либерале

Иван Миладиновић

27. 09. 2020. у 17:00

У ПРВОМ Дневнику ТВ Београд, 25. октобра 1972. године прочитана је Танјугова вест: "Данас је саопштено да је Централни комитет Савеза комуниста Србије, на својој седници, одржаној 21. октобра, усвојио оставке Марка Никезића, на дужност председника ЦК СКС и Латинке Перовић, на дужност секретара ЦК СКС и разрешио их ових функција."

ТИТУ ПОМИЛОВАЊА, КОЧИ ПОГУБЉЕЊА: Чувено Брозово писмо било увод у свилен гајтан” за либерале

Коча и Тито у време сарадње / Фото "Новости"

Сутрадан на првој страни "Новости" је објављено: "Усвојене оставке Марка Никезића и Латинке Перовић." У метеоролошком извештају првог београдског "вечерњака" пише да показују да је главни град обасјан јесењим сунцем. Народ је у летњој гардероби.

Врелина се не осећа само на улицама престонице. Врело је и на политичкој југословенској сцени и то годинама уназад. Страни извештачи помно прате шта се дешава и својим редакцијама јављају:

"Југославија се враћа ортодоксном комунизму, губи свој пут; уместо државе и самоуправљања, истинског федерализма и релативно либералне атмосфере, изненада се појављује диктатура која показује зубе; у земљи армија и полиција имају последњу реч." Тих месеци, у другој половини 1972. године забрањена је дистрибуција и продаја девет западних листова. Од "Фајненшел тајмса", "Клајне цајтунга", "Епоке" и "Велвоча" до "Дејли телеграфа", "Велта" и "Коријере де ла сере"...

МЕСЕЦ дана пре оставки челних људи српског руководства, 18. септембра 1972, појавило се чувено "Писмо друга Тита" партијском чланству, али и свим радним људима и грађанима Југославије које је имало за циљ да се "заведе ред у земљи" и било је основа за политички обрачун с руководством Србије. У њему се демагошки агитовало за смањење социјалних разлика и врло брзо стекло статус партијског "Светог писма". Порука је гласила "руководеће дужности у привреди, образовању, средствима јавног информисања, јавној управи, судству, тужилаштву, органима контроле и безбедности" могу обављати само проверени чланови СКЈ. А да ће одлуке о њиховом избору доносити "водећи органи и организације Савеза комуниста".

У народу је одмах кренуо виц: "Писмо пише само онај ко је далеко од својих."

Броз је почетком септембра предложио Станету Доланцу, да се он (Тито) и Председништво СКЈ обрате посебним писмом члановима СК. У журби да га што пре проследе свим партијским организацијама у земљи и медијима заборавили да се овај документ прво званично усвоји. По сведочењу Мирка Чанадановића у књизи "Баук либерализма над Војводином", али и из докумената из архива СКЈ, види се да је писмо прво објављено, а тек потом га Председништво усваја, и то четрдесетак дана касније, 30. октобра 1972. године. Десетак дана пре усвајања, Тито је тријумфално изјавио да је писмо "већ наишло на веома велики одјек не само код чланова СК него и код радничке класе, код радних људи, код наших народа".

Некако у исто време "кад се онај ко је далеко од својих" обраћа својима, агенција Танјуг јавља да је од 1963. до 1970. куповна моћ југословенског динара опала два и по пута; да је од 1968. до 1971. чланство Савеза комуниста у Хрватској смањено за 20.500 људи; да четири петине Југословена у току године не прочита ниједну књигу.

УЛИЗИЧКЕ ТИРАДЕ

У КЊИЗИ "Мирко Тепавац - сећања и коментари" Александар Ненадовић забележио је казивање ондашњег министра спољних послова о Брозовој склоности да ужива у улизичким тирадама: "У току путовања по Африци 1969. примио је нашег амбасадора у једној земљи коју ће наредних дана посетити. Амбасадор је, под јаком тремом, прво приказао догађаје у земљи у којој је службовао, а онда је опширно, до неукуса детаљно, описивао колике симпатије име Тито побуђује широм те државе. Кад је отишао, Тито ме је запитао: ,Какав ти је овај амбасадор? , Рекао сам да га мало познајем, да знам само да је непосредно са политичке функције дошао у дипломатију на инсистирање руководства своје републике и да сам га први пут видео кад је дошао овамо на реферисање... Очекивао сам да ће коментарисати његово удворичко понашање. На моје изненађење, Тито је рекао: ,Види се да је неискусан, али има добра запажања!, Помислио сам: није за сумњу његово искуство, него твоје запажање!"

ЗАЈЕДНО са Никезићем и Перовићевом, оставке су поднели Мирко Тепавац Бели, министар спољних послова, и Бора Павловић, секретар ГК СК Београда. Из солидарности са њима повукао се и Коча Поповић. Његови неспоразуми са Титом почели су још септембра 1966, чим је изабран за Ранковићевог наследника на функцији потпредседника Југославије. Александар Ненадовић, који ће и сам страдати у чисткама либерала, смењен је као главни уредник "Политике" и осам година ће му бити забрањено да потписује текстове, у књизи "Разговори са Кочом" је забележио:

"Првог радног дана нови југословенски потпредседник доручковао је са једним југословенским дипломатом, на тераси хотела ,Нептун, на Брионима, кад је столу пришао сарадник Титовог кабинета и предао му неки коверат:

- Друже Коча, председник жели да ви потпишете...

Поповић је прочитао прву страну, погледао другу и изненада згужва папир и рекао је:

- Од овог момента почињем борбу за укидање функције потпредседника Републике! Замисли, шта ми је Тито послао? Послао ми је да потпишем одбијање молбе за помиловање осуђеника на смрт!... Мој први потпис као потпредседника Републике - смрт! ... Лепо, председник - помиловања, а потпредседник - смрти!

Марко Никезић, Дража Марковић и Драги Стаменковић

ДРАГИ Стаменковић, председник Социјалистичког савеза Србије тих година, у књизи "Између идеала и политике", сведочи да је Драгослав Дража Марковић, тада председник Скупштине Србије, приклањање Брозу у обрачуну са Никезићем, на крају платио сагласношћу да покрајине добију већа уставна овлашћења за њихово удаљавање од Србије. Прво отворено неслагање са тадашњом програмском оријентацијом српских комуниста показао је 5. јула 1972. на састанку у његовом кабинету на Андрићевом венцу, где се окупило петнаестак најзначајнијих руководилаца.

... Мислим да нисмо довољно уважавали фактор који се мора уважавати - извесне оцене, мишљења председника Републике-почео је Дража, а потом напао Филозофски факултет, Српску књижевну задругу, часопис "Филозофија", Владу Булатовића Виба, сатиричара "Политике", Кочу Поповића јер није хтео да говори о Јосипу Брозу у армијском листу "Фронт".

"Зацарио је "демократски" манир антирежимског, у ствари антисоцијалистичког понашања. То је манир у штампи, то је манир на Универзитету, то је манир једног дела хуманистичке интелигенције и он даје печат понашању и добрих комуниста," - рекао је Марковић.

Павле Савић, председник Српске академије наука и уметности, питао је једног учесника овог разговора:

- Шта хоће Дража Марковић? Да ли жели да буде нови Милан Недић у Србији?

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve
СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).

25. 11. 2024. у 15:22

Коментари (4)

FLIXBUS УВОДИ НОВЕ ЛИНИЈЕ У СРБИЈИ: Шири се мрежа удобних, безбрижних и приступачних путовања аутобусом