"СРЕМЧИЦА" ЗБОГ ЗАРАЗЕ КОРОНОМ ВЕЋ ДЕСЕТ ДАНА У ПОТПУНОМ КАРАНТИНУ: Радници остали у дому да брину о деци

ОНЕ немају радно време, не одлазе својој кући, а своје породице су привремено ставиле у други план.

Фото приватна архива

Њихов једини живот последњих 10 дана су малишани у Установи за децу и младе "Сремчица". Посвећене су им 24 часа дневно, јер, како кажу, потпуни карантин је једини начин да се зараза ковидом 19 у овом дому заустави. Спремно су прихватиле изазов, иако су неке од њих самохране или мајке мале деце, а има и оних којима ентузијазам не недостаје ни неколико месеци пред пензију.

Одмах након потврде да у "Сремчици", у којој живе деца и млади ометени у развоју, има позитивних на корону, Марина Видојевић, в. д. директора, у најкраћем року је успела да организује запослене за двонедељну изолацију, по препоруци епидемиолога.

- Запослени, укупно нас 45, изразили смо спремност и одмах ушли у карантин - каже наша саговорница. - Није нам било лако да оставимо своје породице, децу, старе родитеље, али је љубав према овој деци, којима смо ми једина породица и подршка, била јача. Наши корисници немају никог осим нас и зато са нама деле све туге и радости. Они знају да смо ми ту увек за њих.

ОДГОВОРНО Директорка Марина Видојевић са штићеницима, Фото приватна архива

Tо што су сви заједно улило им је сигурност и снагу да се заједно боре са вирусом.

- Предузимамо све прописане мере и трудимо се да спречимо даље ширење вируса - објашњава Видојевићева. - Међу запосленима има и оних са малом децом, самохраних мајки, клиничких специјализаната и запослених на само неколико месеци до пензије. Сви ми, раме уз раме, заједничким радом и трудом можемо да превазиђемо све, па и корону.

Она наглашава да подршка ресорног министарства и министра Зорана Ђорђевића не изостаје.

Марина Недељковић, Фото приватна архива

Марина Недељковић је сервирка у установи у Сремчици, а притом и самохрана мајка осмогодишње девојчице. Тешко јој је било да се одвоји од свог детета, али је ушла у карантин.

- Сви ми смо као једна породица и увек смо ту једни за друге - истиче она. - Пожртвованост је неодвојива од рада у установи овог типа. Морамо да будемо спремни и да, у тренуцима какви су ови, оставимо своје породице и максимално се посветимо Дому и деци која у њему бораве.

ПСИХОЛОГ Ана Буквић, Фото приватна архива

Чим је чула да овој деци треба помоћ и да им је тешко, неговатељица Биљана Вулетић се без размишљања спаковала и дошла у Сремчицу.

- Иако имам само неколико месеци до пензије, пресудила је огромна љубав коју имам према овој деци - открива Биљана.

- Са многима од њих сам већ годинама, неки су дошли раније, други су отишли. Они у нама виде пријатеље, породицу и помоћ. Ми волимо свој посао и стало нам је да бринемо о корисницима.

Изазовних ситуација током радног века Биљана је имала прегршт. Неговање оних којима је то потребно њој доноси и задовољство, јер зна да је помогла другима. А онда ништа није тешко.

НЕГОВАТЕЉИЦА  Биљана Вулетић, Фото приватна архива

Ана Буквић, психолог у Установи за децу и младе "Сремчица", почела је да ради пре неколико месеци. Воли свој посао, а првенствено рад са децом.

- Важно ми је било да створимо простор поверења у ком могу квалитетно да спроводим психолошки рад, да их подржим и изађем у сусрет њиховим потребама - објашњава психолог Ана Буквић. - Карантин ми је ненадано пружио ту прилику. Ушла сам у васпитно-образовну групу и имам могућност да завирим у свакодневни живот корисника и да осетим како функционишу као група.

Драгоцено искуство значиће јој у даљем раду. Али њена деца су мала, имају две и десет година. Мајка им јако недостаје, али, како каже, има привилегију да су они збринути и да је са те стране мирна и посвећена послу.
 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације