Друштво

У ОВОМ ДЕЛУ СРБИЈЕ ТРАГАЛИ СУ ЗА ЗАКОПАНИМ БЛАГОМ: Лепота и мистика кањона на југу Србије

Витомир Ћирић

13. 09. 2020. у 14:00

ЖИВОПИСНИ кањон реке Јерме, који се пружа од пиротског села Суково ка граници са суседном Бугарском, пребогат је културно-историјским споменицима и природним знамењима ретке лепоте.

У ОВОМ ДЕЛУ СРБИЈЕ ТРАГАЛИ СУ ЗА ЗАКОПАНИМ БЛАГОМ: Лепота и мистика кањона на југу Србије

За овај предео везана су многа народна веровања и предања, која су палила машту многих наших и бугарских авантуриста, најчешће оличених у трагачима за закопаним благом.

У лепоту, али и мистику овог кањона који се пружа од Комја до Трнских Одороваца, ових месеци уверили су се и многи туристи који су дестинацију за одмор потражили у овом делу Србије, у питомини села Власи или код Трнских Одороваца.

НЕСУМЊИВО најзначајнији споменик културе је средњовековни манастир Поганово, из 14. века, задужбина Константина и Јелене Дејановић. Са својим очуваним живописом манастир Светог Јована Богослова, у православном свету је познат и по такозваној двостраној икони царице Јелене коју су, нажалост, са још неколико других дела црквеног сликарства током Првог светског рата однели окупаторски војници из суседне Бугарске.

Други, такође веома значајан споменик духовног и материјалног стваралашта је Суковски манастир, који је током минулих векова такође страдао у многобројним ратним сукобима. О њему не постоје подаци када је подигнут, али се зна да је живописан почетком 17. века, а до почетка 20. века био је познат по живинарству којим су се монаси предано бавили. У овом здању је и чувена фреска Светог Христифора на којој је светац приказан са животињском главом. Манастир је у подножју царевог камена, а познат је и по остварењу Богородице са крилима.

КАЊОН реке Јерме која извире чак код Власинског језера и после двадесетак километара улази у Бугарску, а затим се код села Петачници опет враћа у Србију, познат је и по многим спелеолошким објектима у кречњаку.

За Смукову пећину, али и Ветрену дупку, које нису до краја истражене, везана су народна веровања да је у њима сакривено хајдучко благо, као и благо легендарног попа Мартина који је пљачкао турске караване и товаре злата сакрио управо у тим пећинама. До блага нико није дошао, јер Смукову пећину наводно чува генијални метални и дрвени механизам у облику смука, који сваког посетиоца пећине убије. Према дугим предањима, злато попа Мартина, пореклом Херцеговца, скривено је у Ветреној дупки, дужине око четири километра. Било како, многи трагачи су изгубили главе верајући се по литицама Влашких планина на левој и Гребена на десној обали Јерме.

СНИМАНИ ФИЛМОВИ

ОНО што се овом кањону, који се уздиже до 400 метара, зна, јесте да је овде снимљен и један од првих играних филмова у Краљевини Југославији. Реч је о "Рударевој срећи", Загребачког редитеља Јосипа Новака, који је поменуто филмско остварење 1929. године радио у Ракити, где и данас постоји управна зграда из тог периода. Новак је био само један од филмаџија који су користили овеј предео за снимање филмова. Овде је, поред осталог, снимњен и "Доротеј", делови фила "Двобој за јужну пругу", "Косовског боја" и многи други.

Оно што је апсолутно познато и није у домену веровања и нагађања већ чињеница, јесте да је овај крај постао доступан широј јавности тек почетком тридесетих година прошлог века, када је отворен рудник каменог угља у Ракити. Трасом уског колосека, којом је све до шездесетих прошлог века, возећи угаљ тутњао гарави "ћира", пролазећи и кроз четири тунела од којих су два код села Власи, а два код Одороваца, сада се крећу аутомобили, јер други пут није прављен.

Најужи део кањона Јерме широк је свега метар и по и мештани га зову Цедиљка.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

Свет

7 54

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09