ПИЛЕТИНА НИЈЕ ОПАСНА: Стручњаци демантовали наводе о антибиотицима и хормонима (ИСПРАВКА)

СПОРНИ чланак нутриционисткиње Бранке Мирковић, са "указивањем на опасност која вреба из пилећег меса препуног хормона и антибиотика" пренео је и наш портал, али сада је исправљен.

Фото: Depositphotos

На манипулацију чињеницама указао нам је портал Раскринкавање.ба.

У чланку се говори о наводним "штетним ефектима које конзумација пилетине има на људско здравље, с посебним акцентом на бројлер пилетину". Нутриционисткиња Бранка Мирковић, на неколико места изнела је манипулативне тврдње о начину узгоја пилића.

Тако наводи да је бројлер пилетина “пуна хормона и антибиотика”, а у чланку пише и да се пилићи “кљукају хормонима и антибиотицима”, те описује "последице".

За то није изнела никакве доказе и њене речи су узнемириле јавност, али све су демантовали стручњаци - о томе у наставку текста.

ШТА СУ ЧИЊЕНИЦЕ?

Тврдње о употреби хормона и антибиотика приликом узгоја бројлер пилића, које у чланку износи поменута нутриционисткиња манипулативе су и дезинформативне.

Наиме, формулација да се пилићи “кљукају” хормонима и антибиотицима наводи на закључак о њиховој неконтролисаној употреби приликом узгоја.

У већини земаља произвођачи пилетине морају пратити прописане процедуре употребе хормона и антибиотика. Употреба хормона у узгоју пилића у Србији и Босни и Херцеговини није дозвољена, а употреба антибиотика законски је регулисана на начин да се обезбеди да је месо које се нађе на тржишту сигурно.

Никола Роквић, стручњак из Одељења за испитивање намирница животињског поријекла у Научном институту за ветеринарство Србије, објаснио је 2019. у интервјуу за телевизију Прва да је коришћење хормона, али и антибиотика, као стимулатора раста забрањено у Србији.

- Раније су коришћене мале дозе и антибиотика и хормона као стимулатора раста приликом одгајања одређених животиња, међутим то јесте у последње време забрањено и просто не сме да се користи. Сваки производ пролази кроз контролу пре самог изласка на тржиште и самим тим није просто могуће да се нађе тако неки састојак у месу. Да ли приликом увоза или приликом целог процеса производње код нас, уколико је наша индустрија у питању, задужен је одређени ветеринарски инспектор, из тог места. У принципу, хоћу да вам кажем и када се користе антибиотици, они морају да буду забележени да су се користили, и наравно уколико је нека, сад не причамо више о пилићима, него уопштено, о сточарству и свему, уколико, нормално је да морају да се користе антибиотици у неком моменту ако је животиња болесна, међутим сваки антибиотик има своју каренцу, то је период од последње терапије колико дана нестају те резидуе у месу, навео је он.

Раскринкавање.ба такође се обратило Канцеларији за ветеринарство Босне и Херцеговине због сазнања на који начин је регулисана употреба хормона и антибиотика приликом узгоја перади у БиХ.
"У Босни и Херцеговини није дозвољена употреба хормона на животињама које се користе за производњу хране те су важећи прописи усклађени са европском легислативом: Одлука о забрани примјене на животињама одређених бета агониста те твари хормонског и тиреостатског ђеловања („Службени гласник БиХ“, број 74/10), Одлука о забрани стављања у промет и примјени говеђег хормона соматотропина („Службени гласник БиХ“, 29/12)", наводи се у одговору Канцеларије.

О АНТИБИОТИЦИМА КОД ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА

Антибиотици су лекови који се користе за лечење бактеријских инфекција. Како се наводи у чланку портала Хеалтхлине, они се од 1940-их дају домаћим животињама (краве, свиње, перад) како би се лечиле инфекције или спречило ширење болести. Ниске дозе антибиотика, наводи овај извор, понегде се додају у сточну храну за потицање раста.

Пракса којом се регулише употреба антибиотика код бројлер пилића различита је од државе до државе.

У Европској унији (ЕУ), за разлику од Сједињених Америчких Држава (САД), антибиотици се могу користити само у случају лечења болесних животиња, не и у превентивне сврхе нити како би се поспешио раст. С друге стране, у Индији нема прописа о контроли употребе антибиотика у перадарској индустрији нити ограничења за остатке антибиотика у пилетини.

Ово не значи да се не дешавају злоупотребе и тамо где постоје прописи, те да неће никада доћи до кршења прописаних мјера у смислу допуштених нивоа резидуа или остатака у храни. Ипак, овакви случајеви су ретки. Уколико се то деси, досадашња испитивања показала су да се овакви остаци могу наћи у јетри животиње, али и у бубрезима те у грудним мишићима.

ЏИГЕРИЦА НИЈЕ НАЈОПАСНИЈИ ДЕО, НИТИ СЕ ЛЕКОВИ У ЊОЈ ЗАДРЖАВАЈУ

У чланцима је пилећа џигерица означена као најопаснији део пилетине јер она, како је објашњено, “прерађује све те силне антибиотике и хормоне”.

Реч је о популарном веровању да јетра није сигурна за конзумацију будући да прерађује токсине, али и лекове, за које се нетачно претпоставља да се у њој задржавају. Јетра, пак, не функционише на такав начин.

У чланку портала Хеалтхлине објашњено је следеће:

Јетра не складишти токсине. Уместо тога, њен посао је да преради токсине и учини их сигурним или их претвори у нешто што се може сигурно уклонити из тела.

Укратко, токсини у јетри нису проблем и свакако је не треба избегавати из тог разлога.

У анализираним чланцима помиње се низ наводних штетних ефеката који резидуи антибиотика из хране могу имати на људско здравље. Како наводи портал Хеалтхлине, неколико истраживања довело је у везу остатке антибиотика у храни с неким озбиљним нуспојавама код људи, попут алергија, негативног утицаја на здравље јетре, бубрега те репродуктивног и имунолошког система.

Ипак, наводи се следеће:

Иако нема доказа да антибиотици у храни директно штете људима, већина се слаже да је прекомерна употреба антибиотика код животиња које се користе за производњу хране проблем. Може придонети развоју и ширењу бактерија отпорних на лекове, што представља потенцијални ризик за јавно здравље.

Претерана употреба антибиотика код животиња може довести до повећане отпорности бактерија на ове лекове. Отпорне бактерије се са животиња на људе могу пренети на више начина, чиме људи постају изложени инфекцијама. Хеалтхлине, пак, у анализи наводи да је ризик да се људи путем хране заразе резистентним бактеријама низак. Нема јасних доказа да се људи могу заразити резистентним бактеријама из хране.

Ако су прехрамбени производи правилно кухани и ако се поштују добре хигијенске праксе, ризик је вероватно изузетно низак.

Као што смо навели, формулација “кљукање хормонима” упућује на закључак да се животињама дају опасне количине хормона. Употреба хормона раста легална је и прихваћена пракса у говедарству у САД-у, али не и у узгоју пилића. У ЕУ на снази је потпуна забрана употребе хормона раста код узгоја животиња. Ова се забрана односи на домаћу производњу, али и на увоз из трећих земаља.

Неутемељеним веровањима да се пилићи “пумпају” хормонима бавио се и Поултрy сите, страница специјализована за анализе о перадарској индустрији. Како је наведено у чланку из 2013. године, хормони се не дају пилићима у САД-у, но код њих, као и код свих других животиња, постоје природни нивои естрогена, прогестерона и тестостерона.

Како је наведено, о ризицима уноса ових хормона у храни и даље се расправља и тешко је тренутно доћи до коначних одговора. У чланку се апострофира да људи дневно природно производе далеко веће количине хормона него што их уносе храном.

ЗАКЉУЧАК

У већини држава постоје правила којим се регулише употреба антибиотика приликом узгоја перади. У Србији, БиХ, у ЕУ, САД-у, те низу других земаља постоје законски прописи који осигуравају да се антибиотици користе на начин који је сигуран за потрошаче. Кад је реч о хормонима, они се не користе у узгоју перади код нас и у ЕУ, мада је њихова употреба дозвољена у неким земљама.

Сходно наведеном, тврдње у чланцима да је бројлер пилетина опасна и да разара организам јер је месо пуно хормона и антибиотика оцењене су као манипулисање чињеницама.

Портал "Новости" је, према смерницама Раскринкавања.ба, исправио нетачне чињенице. Извињавамо се читаоцима на преношењу непроверених информација.

Препоручујемо

Свет

1 9

КОРОНА ПРОНАЂЕНА У ПИЛЕЋИМ КРИЛЦИМА

13. 08. 2020. у 13:11

Србија

14 61

ДОВОЗЕ ЗАРАЖЕНО МЕСО ИЗ АУСТРИЈЕ: У Лозницу стижу остаци животиња одређених за спаљивање, продају их грађанима на акцији

05. 09. 2020. у 13:31

Регион

0 0

НОВО ЖАРИШТЕ Због короне месар мора да уништи 600 килограма меса

19. 08. 2020. у 11:49

Свет

0 0

НАЈСКУПЉЕ МЕСО У АУСТРИЈИ: Најефтиније у Пољској и Румунији

18. 08. 2020. у 23:59 >> 22:34

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације