ЗАВЕТ СВЕТОГ САВЕ: Пламен вере из огња освете

СЦЕНЕ и симболи спаљивања моштију Светог Саве затворене су у оном вечном кругу који означава тајну снагу српства, која је могла малаксати али није ишчезла и која се обнавља.

Слика Паје Јовановића

Материјалист данашњи и данашња незналица који мисли да ничег није било пре њега, и да свет почива на материјалним основама, не може да замисли ни то да у том пепелу српства може бити једна ирационална снага, јача од свих других, која је допрла и до наших дана, која је била присутна у свему што се збило већ седам стотина година, која ће бити ту: и у оном што нас чека.

Велики, по многима највећи српски писац Милош Црњански овако се маја 1935. преко страница часописа "Идеје" осврнуо на јединствени догађај из 1594. године, који je дубоко урезао у свест српског народа. Турско спаљивање Савиних моштију дубока је национална траума, која је изродила снажан и дугорочан отпор завојевачу, до неслућених висина ојачала поштовање према првом српском светитељу, али и васкрснула веру народа.

Црњански, писац склон дубоком промишљању догађаја из прошлости у суровом чину Синан-паше видео је много више од пуког насилничког геста освајача према бунтовним поданицима - за њега је то био метафизички моменат, историјски прелом и угаона тачка времена за српски народ.

И заиста, тешко се у бурној и сваковрсном страдању богатој српској историји може наћи епизода која је по свеукупном значају за колективну духовност и идентитет Срба равна оној која се одиграла на Врачарском брду у сутон бурног 16. века. Чак и у широј историјској слици ратовања, освета и репресије, спаљивање моштију светитеља је - без преседана.

Архива Новости

Спаљивање светих Савиних моштију један је од најважнијих догађаја у прошлости српског народа и кључна тачка учвршћивања и изградње његовог савременог идентитета и духовности. Песничка метафора о "Савином пепелу који се расуо на цели српски народ" верно дочарава ефекте епског чина који се одиграо на рубу Османског царства.

А историја каже овако: Мошти Светог Саве спаљене су као вид турске репресије према српском народу, поводом устанка Срба у Банату. Реч је о данас готово заборављеној буни против Османлија, које су од 1552. године држале цео Банат. Овај устанак први је у серији побуна српског живља у турској империји и прва је буна после пада Српске деспотовине.

Непосредан повод за српски устанак био је рат који је Турска објавила Аустрији 1593. године. На Западу, Аустрија није могла да нађе савезнике за одбрану од Турака ни уз помоћ папе Климента Осмог. Млечани су одбијали да се одазову папиним и аустријским позивима у рат против Турака због своје слабости и трговачких интереса. Француска је непрестано настојала да обнови савез са Турцима и поново успостави свој утицај на Порту. Шпанија се након пораза своје армаде у водама Ламанша 1588. клонила сукоба у Средоземљу. Мале италијанске државе такође су имале трговачке интересе за опстанак Турске у Европи. Тако је Аустрија морала да настави ратовање само уз подршку немачких држава, угарског сабора и Чешке. Папа се обраћао за помоћ и православним државама (Ердељ, Влашка, Молдавија, Русија), али се оне нису одазвале позиву. Зато се Аустрија окренула војводама Влашке и Молдавије, а нарочито Србима, који су чинили већину у Јужној Угарској. То је био први корак Запада у стварању општег хришћанског савеза против Турака.

Српски прваци из Баната подржани од пећког патријарха Јована Кантула (1592-1614), били су уверени да ће сукоб хришћанске Европе са Турском бити од користи и за њихов народ. Зато су, не чекајући да се овај савез оствари, одмах након објаве рата између Турске и Аустрије 1593, почели да формирају, најпре мање хајдучке чете, а затим већ следеће године, успели да их уједине у веће одреде. У почетку су само нападали турске караване, али како се број бораца повећавао, предузимани су и већи подухвати, нападане су турске тврђаве и утврђена места.

Архива Новости

Султан је у Банат послао велику војску, предвођену великим везиром Синан-пашом, али ратна срећа била је на страни Срба. Остварили су више победа, а заузели су и тврђаву Вршац. На почетку устанка епископ Теодор Несторовић је благословио побуњенике и поделио им барјаке с извезеним ликом Светог Саве, које су као симбол вере и слободе носили с поносом у свим биткама. Устанак је сурово угушен, али амблеми са ратних застава наставили су да живе свој живот.

Синан-паша у жељи да затре сваки отпор наређује да се мошти Светог Саве, највећег српског светитеља донесу из манастира Милешеве, те да се спале на највишој тачки Београда, како би се пламен видео далеко у Банату. То је требало да уништи светитељев велики култ у народу, а са њим и све наде за ослобођење од Османлија. Легенда каже да је овај злочиначки чин био пропраћен непогодом, градом и олујом. Пепео српског просветитеља разнет је на све стране.

У оцени овог драматичног геста Синан-паше, осим намере да се казни народ који се усудио да зарати са моћним царством, историчари виде још један важан елемент - жељу да се смањи утицај и поштовање српског светитеља међу домаћим муслиманима. Наиме, моштима Светог Саве прилазио је на поклоњење велики број Турака, а његов култ био је нарочито снажан међу домаћим муслиманима. Одавно покојни на овом свету, светитељ је постао реална претња исламу у Србији.

Препоручујемо

Друштво

0 1

ПРИНЦ И АПОСТОЛ СРПСКОГ НАРОДА: Свети Сава - јединствена и непоновљива личност у историји Србије

05. 09. 2020. у 17:30

Београд

1 0

МЕРМЕР ПРОСТИРУ ОКО ПОРТЕ: Почела прва фаза радова на обнови платоа испред Храма Светог Саве, уклањају дотрајале коцке

02. 09. 2020. у 12:00

Друштво

1 0

СРПСКИ ОДГОВОР НА НОВО ВРЕМЕ: Славу Светог Саве међу Србима није надмашила ниједна наша историјска личност

15. 08. 2020. у 17:00

Београд

0 0

ПОЧЕЛИ РАДОВИ: Реконструкција платоа испред Храма Светог Саве

01. 09. 2020. у 15:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације