НОВИНАР ВАЊА БУЛИЋ СЕ НИЈЕ УВЕК ПРЕЗИВАО ТАКО: Био је ШЉИВАНЧАНИН, а за све је ''крива'' БАКА

ВОДИ емисију на телевизији и сваког дана пише по неколико сати

Фото И.Маринковић

Новинар, ТВ водитељ и писац Вања Булић (73) воли да каже да је један од оних срећних пензионера, који настављају да се баве својим послом и после званичног завршетка радног века. Водитељ култне емисије "Бисери" која је имала око 950 епизода на некадашњој БК телевизији, аутор 20 романа, сада три пута недељно припрема и поздравља гледаоце у емисији "После ручка" на ТВ Хепи.

И док се друго издање његове последње књиге "Савин осветник" увелико продаје, Вања Булић за "Новости" открива нам како изгледају његови пензионерски дани. Ведар и насмејан, разговара са нама дан пре поласка на заслужени одмор. Прва дестинација му је Златибор, где има викендицу, после чега са супругом Слађаном одлази на Црногорско приморје.

- Званично сам у пензији од 65. године, већ осам година, али припадам оној групи срећника који се бавио послом који воли и зна, и којим се могу бавити док год сам жив - прича нам Вања.

- Одлазак у пензију ми значи у смислу да не морам да седим осам сати у редакцији. Сад ујутро прво погледам пошту, одговорим на мејлове и после пишем. Кад спремам књигу, пишем сваког дана између четири и пет сати. Три пута недељно радим емисију на ТВ Хепи и у договору са уредницима долазим два сата пре снимања.

У новом роману "Савин осветник", Булићев јунак новинар Новак Ивановић покушава да уђе у траг у мистериозном убици министра одбране. Инспирацију за ову причу Вања је нашао у сукобу духовних вредности, које у овом делу симболизује икона Светог Саве остављена на месту злочина, и стварности коју је запосео криминал. Његови романи надахнути су богатом и широком српском историјом и православном религијом, због чега га називају српским Деном Брауном.

- Иако је у питању исти жанр, постоје велике разлике. Он се поиграва са историјом и религијом, а ја не. Наша историја и православна религија су толико богате и широке да нема потребе за измишљањем. Имам пријатеља, монаха из Хиландара који је сад у Србији и он прочита сваку моју књигу пре штампе. Направи исправке за све религијске термине, уколико направим грешку.

Када не пише, време проводи са унуком Тодором, сином његовог најстаријег наследника Душана или са пријатељима из Девете београдске гимназије. Вања је отац три сина - Душана, Ивана и Огњена, каже да је најстарији Душан кренуо његовим стопама. Пише и свира гитару, док су близанци Иван и Огњен одбојкашки тренери.

Фото И.Маринковић

Дугогодишња дружења из гимназије претворена су у кумства. Три кума имају своје ритуале, па тако једном недељно заједно играју преферанс, а пеку и ракију.

- Имамо лигу преферанса, жене тог дана могу да раде шта хоће док се ми картамо. Једном годишње заједно печемо ракију, иако нисмо неки љубитељи пића, али волимо тај ритуал, дружење и музику. Такође, два пута недељно на ДИФ-у играмо одбојку са младим снагама. Кад спојимо младост и искуство, добро се забавимо а и одржавамо кондицију. Сем тога, много шетам и увек сам у покрету.

ОД ШЉИВАНЧАНИНА ДО БУЛИЋА

ПРЕЗИМЕ које познати новинар данас носи заменило је вековно презиме Шљиванчанин, како се Вањина породица називала пре непуног века.

- Мој тата рођен је као Шљиванчанин на Дурмитору. Тамо, на граници са Старом Херцеговином, мужеви су млади гинули и цела кућа и породица остајале су на женским плећима. Наша баба Милосавка је била једна од тих, како то тамо зову, "чо'јек - жена". Њу су звали Булица, Була, јер је имала добар тен и говорили су да је "лијепа као була", тако да су све њене потомке звали "Буличини, Булицини" и из пијетета према баки ми смо остали Булићи. Отац Душан је Пљеваљску гимназију завршио као Шљиванчанин, а Правни факултет је уписао као Булић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације