У СРБИЈИ ОД ДИЈАБЕТЕСА БОЛУЈЕ 750.000 ЉУДИ Лекари упозоравају: Само 20 одсто пацијената дошло на контролу током епидемије

ДИЈАБЕТЕС је све већи здравствени проблем, јер све чешће погађа млађе, радно активно становништво.

Фото: Ж. Кнежевић

Процењује се да у Србији од дијабетеса болује око 750.000 људи, односно сваки десети становник. Највећи број оболелих, око 90 одсто, има дијабетес тип 2, који се јавља као последица савременог начина живота. Пројекција да још половина пацијената нема постављену дијагнозу дијабетеса, додатно објашњава податак да је шећерна болест пети водећи узрок смрти у Србији.

Лошу статистику погоршала је и тренутна епидемија ковид-19, која је отежала лечење осталих хроничних болести, као и на напоре лекара да у време кризе изазване корона вирусом, и нон-ковид пацијентима посвете пуну пажњу.

- Ова епидемија је показала да морамо да нађемо друге начине како да останемо у контакту са нашим пацијентима како би могли болест да држе под контролом. Под тим мислим на веће ангажовање медицинских сестара, телемедицину и електронске консултације, које би требало и законски одобрити, јер је свуда у свету то стандард у медицини. Уколико епидемија потраје, вероватно ни убудуће пацијенти неће моћи да долазе на прегледе као што су навикли.Због тога ми сада немамо праву слику шта се дешава са шећерном болешћу, нити знамо у каквом су нам стању пацијенти. Од када је КБЦ Звездара престала да буде ковид болница на заказане контроле је дошло свега 20 одсто пацијената, јер се људи плаше да се не заразе, а то значи да се ни не контролишу редовно - објашњава проф. др Теодора Бељић Живковић, директорка Клинике за интерне болести Клиничко болничког центра "Звездара".

Додатни проблем представља чињеница да су пацијенти са дијабетесом у двоструко већем ризику од развоја кардиоваскуларних и бубрежних обољења, што додатно погоршава њихову прогнозу и очекивану дужину живота. Срчана слабост се јавља као најранија компликација код дијабетеса и то већ у првих пет година од постављања дијагнозе дијабетеса код 70 одсто оболелих.

Међутим, статистика показује да је смртни исход неизбежан код готово 90 одсто ових пацијената већ након пет година. Чињеница је и да је више од 40 одсто пацијената на дијализи управо због дијабетеса.

- Лечење пацијената са дијабетесом је промењено, у смислу да ако човек сазна да има шећерну болест и ако има било какаво обољење срца или ризик од престанка рада бубрега, он аутоматски добија проверени лек, метформин, али и нови лек из групе СГЛТ2 инхибитора. Циљ модерне терапије дијабетеса није само успостављање адекватног нивоа шећера у крви, већ и смањење кардиоваскуларног ризика. То кажу нове европске и интернационалне препоруке за лечење дијабетеса, управо због тога што оболели имају веома висок ризик од развоја атеросклерозе и хипертензије, а самим тим и већи ризик за попуштање срца и бубрега, срчани и мождани удар - каже проф. др Бељић Живковић.

Последњих година све је интензивнија веза између дијабетолога, кардиолога и нефролога у лечењу пацијената од ових болести, јер више терапијских протокола који су развијани као и лекови за шећерну болест су показали да и те како поправљају срчану слабост и бубрежну функцију. Управо из тог разлога спроведена је велика студија о лечењу оболелих од шећерне болести који уз то имају срчану и бубрежну слабост, а резултати су недавно представљени на Европском конгресу кардиолога.

- Оно што је важно и што се догодило ове године је да смо из зоне превенције ушли у зону активног лечења. Сада смо у стању да код пацијената, који имају дијабетес, спречимо неке дугорочне компликације, смањимо ризик за њихов настанак, али и да помогнемо људима који немају дијабетес да смање ризик од јављања ове болести или да развију срчану и бубрежну слабост. Трајање дијабетеса дуже од 10 година квалификује болесника за категорију високог кардиоваскуларног ризика, што подиже праг терапијских циљева за редукцију нивоа штетних масноћа у крви (ЛДЛ-холестерола) и артеријске хипертензије. Дијабетичари код којих је потврђена нека од кардиоваскуларних компликација се класификују у групу са веома високим кардиоваскуларним ризиком - истиче проф. др Арсен Ристић, кардиолог и помоћник директорка Клинике за кардиологију Клиничког центра Србије.

Чак и када је дијабетес једини фактор ризика за настанак кардиоваскуларних болести, каже проф. др Ристић, то је довољно да се индикује превентивна терапија статинима, СГЛТ2 инхибиторима и другим лековима који смањују кардиоваскуларни ризик.

- Шира доступност СГЛТ2 блокатора би значајно смањила потребе за поновне пријеме на болничко лечење пацијената са срчаном слабошћу и дијабетесом, али и омогућила значајно бољи квалитет живота и дуже преживљавање. Предност ове нове генерације лекова је да могу да селективно редукују вишак течности у ткивима, без смањења притиска, уз мањи губитак натријума у односу на диуретике који су већ деценијама доступни у лечењу срчане слабости. Једини проблем, који отежава да већи број пацијената осети користи ових лекова, је што они у нашој земљи нису доступни о трошку осигурања, за разлику од свих европских земаља, укључујући и већину земаља у нашем окружењу -каже проф. др Ристић.

ОНЛАЈН ПОДРШКА ОБОЛЕЛИМА

Дијабетолошки савез Србије одмах по почетку пандемије ковид-19, покренуо је пројекат подршке оболелима -"Повежи и подржи".

- Пројекат је осмишљен да помогне особама које живе са дијабетесом, да добију одговоре на питања која их занимају о болести, а да не морају да излазе из свог дома. Путем видео линка омогућена су предавања и постављање питања ендокринолозима, а затим и стручна и усмерена предавања психолога. Након 18 онлајн саветовања, други циклус почиње од 22. септембра 2020. године, у којем ће поред ендокринолога и психолога бити укључени и специјалисти из других области медицине - каже Александар Опачић, председник Дијабетолошког савеза Србије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације