НОВОСТИ У АКАДЕМИЈИ ГДЕ СЕ ШКОЛУЈЕ ПРВА ГЕНЕРАЦИЈА АВИОМЕХАТРОНИЧАРА: Уз диплому до посла у целој Европи и у доба короне

ВАЗДУХОПЛОВНА академија у Београду школује прву генерацију авиомехатроничара за потребе немачког МТУ, једне од пет водећих светских компанија за ремонт мотора.

Фото Н.Скендерија

Како је планирано, за две године у Старој Пазови биће изграђена фабрика MTU Maintenance Srbija, која ће запослити за почетак 300 механичара и 150 инжињера. Ваздухопловна академија ће постати тренинг-центар за обуку кадрова, у који ће бити уложено 1,3 милиона евра. Осим ове новине, са почетком нове школске године ђаци треће године су, кроз редовни наставни план и програм, почели теоријску обуку за пилоте.

Од некадашње техничке школе "Петар Драпшин", коју је пратио глас да уписује ђаке које нико други неће, направљена је међународно призната образовна установа, у којој се сваке године тражи "клупа више". Места има само за оне најбоље, па је тако и ове године на једно место, уз зависности од образовног профила, конкурисало од четири до осам ученика. Од 2006. године, "ваздухопловци" су пет пута мењали образовне профиле, како би били у корак са захтевима компанија и с напретком технологија. Два пута годишње су под "лупом" европске инспекције, једном Директората за ваздушни саобраћај. Пропуста не сме бити, јер се губи лиценца.

- Први пут деца у државној школи имају теоријску обуку за стицање ППЛ дозволе, и то у склопу редовног наставног плана - објашњава Горан Цвијовић, директор Ваздухопловне академије. - Они ће, са потврдом о завршеном теоријском делу, моћи у Директорату за цивилно ваздухопловсто да полажу испит. Затим морају да одраде одређени број летачких сати и положе тај део. Једино ограничење за ППЛ дозволу је да буду потпуно здрави. Они који не буду прошли лекарски преглед, такође ће слушати наставу, само неће моћи да полажу.

ЂАЦИ који добију ову дозволу моћи ће да лете у приватним авионима за своје потребе, али не могу да раде комерцијалне летове. Новина коју је увела Ваздухопловна академија, знатно ће уштедети родитељима чија су деца планирала да постану пилоти. Иако се они обучавају у неколико школа, све имају школарину, која није мала и износи и до неколико десетина хиљада евра.

Фото Н.Скендерија

ЦВИЈОВИЋ истиче да полиција, Војска и "Јат техника", већ на трећој години "врбују" за себе

најбоље ђаке. Наставни план и програм је тако конципиран да ученици у првој и другој години имају блок наставу од недељу дана у компанијама, док су у трећој и четвртој години четири дана у школи, а један на будућем радном месту. Уз диплому, будући авио-механичари добијају и лиценцу за рад, која им отвара писте свих аеродрома у Европи.

- Диплому о завршеној школи даје Министарство просвете, а ми уз то издајемо лиценцу, односно овлашћење за рад - објашњава Цвијовић. - Наши авио-техничари са нашим уверењем могу да изваде дозволу у било ком директорату у Европи, могу да оду у Париз, Лисабон. За авио-техничаре лиценце су међународне, а не и за саобраћајне профиле, јер још нису препознате пошто нисмо члан Европске уније. Издаје их наш Директорат за цивилно ваздухопловство, када уђемо у ЕУ и оне ће бити признате.

Захваљујући ангажовању руководства школе и помоћи Секретаријата за образовање Града Београда и Министарства просвете, уместо у руинираној згради са огуљеним зидовима, прозорима, вратима, ђаци наставу похађају у комплетно сређеној школи и опремљеним кабинетима, који могу да стану раме уз раме са најпознатијим светским колеџима.

Уз диплому, будући авио-механичари добијају и лиценцу за рад, која им отвара писте свих аеродрома у Европи.

Фото Н.Скендерија

ДЕВОЈЧИЦЕ БОЉИ АВИО-МЕХНИЧАРИ

Из године у годину је све више девојчица у Ваздухопловној академији. Тренутно их је више од трећине од укупног броја ученика, а даме су бројније на смеру за безбедност ваздушног саобраћаја. Има их и међу будућим авио-механичарима, где су се показале боље од колега.
- Инструктори кажу да су прецизније и одговорније од мушкараца, и дају им да раде електронику или електроинсталације - каже Цвијовић. - Траже их да остану у компанијама, траженији су механичари од дечака. Мушкарце терају, углавном, да раде структуру мотора и остало.

Цвијовић наводи да од 192 матураната, трећина одмах нађе посао, трећина наставља школовање на факултетима, а остали још траже себе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације