Друштво

ПОСЛЕ ПИСАЊА "НОВОСТИ": Ивици након пола века признају да је рођен у Србији

03. 09. 2020. у 11:00

ПРОБЛЕМ Ивице Дурковића из Заплањске Топонице код Гаџиног Хана, о коме су "Новости" јуче писале, биће решен у најкраћем могућем року, кажу у Министарству државне управе и локалне самоуправе

ПОСЛЕ ПИСАЊА НОВОСТИ: Ивици након пола века признају да је рођен у Србији

. Наиме, Ивица ни после 48 година од рођења нема јединствени матични број, а од докумената поседује само војну и ђачку књижицу.

Ивица није избеглица нити расељено лице и читав живот провео је у Заплањској Топоници где је и рођен. Данас не може да оствари ниједно право, јер у систему не постоји.

- Тражили смо одмах од надлежне матичне службе из Гаџиног Хана информације како бисмо сагледали случај и утврдили околности због којих господин Дурковић нема матични број, као и разлоге због којих је његов захтев ранијих година одбијен - каже Марина Дражић, помоћница министра државне управе и локалне самоуправе (МДУЛС).

Како наглашавају, право на упис у књигу рођених имаjу сви грађани Србије, и врло је важно да сви буду уписани у ову евиденцију, јер ово право је основ за остваривање не само права из личног статуса, као што су право на држављанство, на лично име, личну карту, пријаву пребивалишта, већ и свих осталих социјалних, економских, културних и политичких права.

- Србија није једина земља у свету која се суочава са апатридијом, односно са проблемима лица која су правно невидљива - кажу у МДУЛС. - Овом појавом у Србији су највише погођене националне мањине Роми, Ашкалије и Египћани, као и интерно расељена лица са Косова и Метохије. Већ дужи низ година, уз активну подршка УНХЦР и у сарадњи са Заштитником грађана и осталим релевантним институцијама и невладиним сектором, спроводимо активности које на системски начин уређују ова питања, како би до 2024. искоренила апатридију.

Код нас данас постоје механизми да сви који нису уписани у матичну књигу рођених то право могу остварити.

- Још су Законом о матичним књигама из 2009, обезбеђене све нормативне претпоставке за упис, без обзира на то да ли се ради о детету чији су родитељи познати, непознати, без родитељског старања, или о усвојеном детету, као и без обзира на чињеницу да ли се овај податак пријављује надлежном матичару у законском року или по истеку законског рока за упис у матичну књигу рођених - истичу надлежни.

Водили смо рачуна и о финансијским ефектима који могу настати у остваривању овог права, па је Законом о изменама закона о републичким административним таксама из 2011. године утврђено ослобађање од плаћања за накнадни упис чињенице рођења у матичну књигу рођених.

Према подацима Министарства правде у 2014. години решено је 149 предлога за утврђивање времена и места рођења, у 2015. години - 264, следеће 291, затим 508, у 2018 - 261, а у прошлој 451 предлог за утврђивање времена и места рођења.

- Водећи рачуна и о чињеници да постоје грађани који живе у неформалним насељима, изменама и допунама Закона о пребивалишту и боравишту грађана из 2011. године, омогућено је да пријаве своје пребивалиште на адресама центара за социјални рад и добију лична документа.

НИЈЕ ПОМОГЛА ВОЈНА КЊИЖИЦА

- Не знам како су ме уписали у школу. Нисам се прославио као ђак, јер сам четири пута понављао први разред и то је све што имам од школе. Служио сам и домовини када сам 1992. године позван у Рашку, где сам био 39 дана. Баш на основу те војне књижице покушао сам да се упишем у матичне књиге, али сам добио негативан одговор. Нема ме ни у бирачким списковима - рекао је, за "Новости", Ивица Дурковић.

НАЈВИШЕ НАКНАДНИХ УПИСА 2009.

НАЈВЕЋИ број захтева за упис у матичне књиге примљен је 2009. године - 9.573, и 2010. - 7.996. Наредне их је било 774, у 2012. години 1.552, а следеће 784 захтева. У 2014. - 419, у 2015. години решено је 1.072 захтева за накнадни упис у матичну књигу рођених и у 2016. - 1.330 захтева, наредне - 1.537, 2018. - 846 и 2019. - 476 захтева.