Друштво

ЦЕО СВЕТ У ЕТНО-КУТКУ: Инвалидски пензионер Биљана Јовановић две деценије скупља старине (ФОТО)

З. ГЛИГОРИЈЕВИЋ

28. 08. 2020. у 10:30

БИЉАНА Јовановић, из Малог Поповића, код Јагодине, у 42. години постала је инвалидски пензионер.

ЦЕО СВЕТ У ЕТНО-КУТКУ: Инвалидски пензионер Биљана Јовановић две деценије скупља старине (ФОТО)

Данас у 61. дан јој је кратак за све што би желела да уради. Везе, шије, тка, хекла, ради декупаж, користи и макраме технику, прави мелем од гавеза, непревазиђен за опоравак после прелома и за костобољу, мелем од алоје против тумора, уређује цвеће у башти, иде у лов... Највише времена ипак посвећује етно-кутку кога красе предмети стари читав век.

То је цео њен свет. Веза са прошлошћу. Пре десетак година од гараже је направила етно-кутак. Чак су и врата на тој просторији стара више од сто година, а донела их је од рођаке из Крушара.

- Веома ми је драг кревет на коме сам се играла као дете, који ми је поклонио рођак, а спасла сам га из куће која је буквално почела да се руши. Прекривен је чаршавом који је баба Живана везла за мираз, ту је бакин девојачки шифоњер, стогодишња пегла, сточић из мираза маме Љиљане, гребен за гребенање вуне... - набраја Биљана.

Етно-кутак је њена оаза мира. Сатима зна да седи на омиљеном кревету и чита часописе, брише предмете, мења распоред, али и ужива гледајући своје богатство.

POGLEDAJ GALERIJU

- Старе ствари сакупљам откако знам за себе. Сачувала сам чак и први вез, коме ме је научила бака Живана и који сам урадила пре него што сам пошла у школу. Рођаци и комшије знају да их сакупљам и често ми их поклањају. Уређењу тих ствари нарочито сам се посветила после смрти супруга Зорана. Њихово уређивање, рад у башти и ручни радови били су моја терапија. Неке ствари сам сама репарирала, а за неке сам ангажовала мајстора - додаје наша саговорница.

Биљана би била најсрећнија када би је њена унука Ива, која већ ради декупаж, наследила у изради ручних радова у чувању етно-ствари.

БОЛЕСТ ЈЕ НИЈЕ ОБЕСХРАБРИЛА

БИЉАНА би требало да буде узор свима који су преживели животне недаће. Пуна је ентузијазма и позитивне енергије, иако ју је живот "шибао". У тридесетој години задобила је прелом кичме, након чега је поново учила да хода. Само седам година касније два пута је оперисала карцином штитне жлезде. Уместо да је болести спутају, постала је још активнија. Учланила се у Удружење инвалида рада и у оквиру њега основала секцију за ручне радове. Пошто има сертификат за ткање, организовала је обуку жена за ручне радове, покренула вече поезије, али их је корона омела у дружењу.