Друштво

ЧУВЕНО ШИРОМ СВЕТА, А ПРЕТИ МУ НЕСТАЈАЊЕ ПОСЛЕ СЕДАМ ВЕКОВА: Хоће ли Мурано и венецијанско стакло да преживе корону? (ФОТО)

Татјана Марковић

24. 08. 2020. у 23:38

ХОЋЕ ли пандемија Ковида19 задати последњи ударац светски познатој производњи стакла на острву Мурано, близу Венеције?

ЧУВЕНО ШИРОМ СВЕТА, А ПРЕТИ МУ НЕСТАЈАЊЕ ПОСЛЕ СЕДАМ ВЕКОВА: Хоће ли Мурано и венецијанско стакло да преживе корону? (ФОТО)

Ово се пита дневни лист "Ил фато Котидијано", који доноси репортажу са острва цувеног по производњи стакла.

Туриста нема, радионице су затворене, продавнице препуне непродатих предемта, стазама уз канале нико не пролази, занатлије су затвориле своје радње, и угасиле пећи, пише лист. На острву где се седам векова производе на исти начин, дувањем ужареног стакла, предмети који се истичу својом занатском лепотом, од сићушних перли до врхунски уметничких предмета, овакву сезону нико не памти.

Муранисти већ 15 година имају проблеме, многи одлазе са острва, стакларски занат полагано одумире и актуелна криза изазвана пандемијом Ковида19, прети да зада последњи ударац јединственом вековном занату.

Један од најпознатијих мајстора стакла на свету, Ђанфранко Росето је тек недавно потпалио пећ и отворио радионицу, али није превише оптимиста:

"Ми хлеб зарађујемо захваљујући туристима, нема их и бојим се да ће многе моје колеге одлучити да заувек затворе радионице", каже мајстор Росето.

Сва економија на острву Мурано је базирана на изради и продаји предмета од стакла.

"Ако не радим ја неће радити ни онај који производи тубе за дување стакла, ако не радимо нас двојица, неће радити ни продавница муранског стакла, а у крајњем случају ни месар ни продавац хлеба јер ми од њих купујемо", каже Росето.

И Рафаела Ламберто која ради са стаклом од када је имала 14 година, а сада је пред пензијом, први пут је затворила врата своје продавнице. Брине је, каже, од чега ће се живети током зиме.

Острво Мурано је вековима била независна општина, тај статус јој је био потврђен и у време Наполеона, и тек 1923 године је укинута самосталност Мурана, а острво је припојено Венецији.

Прича о стакларима са Мурана датира од 1270 године када је одлучено да стакларске радње из Венеције буду пребачене на острво. Предмети израђени у занатским радионицама на оствру су препознатљиви по својој обради и бојама па отуда и заједнички назив "мурано"што је потврда квалитета и аутентичности.