ДИАНА СПАСЛА СРПСКУ ДЕЦУ И ИЗ СТАРЕ ГРАДИШКЕ: Хрватска историчарка Наташа Матаушић о подухвату хероине

ЧИМ је у Хрватској најављено да ће у септембру бити промовисана књига историчарке др Наташе Матаушић о животу Диане Будисављевић, уследиле су бројне реакције, иако рукопис још нико није видео.

Фото Глас Српске

Свој докторат о животу велике хуманитарке о којем се ни данас не знају сви детаљи, др Матаушић припремила је у књизи "Прешућена хероина Другог светског рата", а сама каже да је често плакала док је истраживала страшну судбину српске деце у усташким логорима и прихватилиштима у НДХ.

* Шта ново и до сада непознато доноси ваша књига о Диани Будисављевић?

- Истраживање је било дуготрајно и мукотрпно и трајало је са прекидима скоро 20 година. О Диани и њеној акцији упућенима је било познато много тога годинама, само је то у јавности било интерпретирано на начин који је задовољавао послератну владајућу структуру према којој су све заслуге за спас српске деце из логораприпадале Партији и њој припадајућим организацијама.

* Коју децу је Диана прво спасла?

- Дианина акција не односи се само на спасавање козарачке деце. Диана је прво спасла једанаесторо српске деце из логора Лоборград, затим око 280 деце која су заједно са мајкама била транспортована из логора Стара Градишка на присилни рад у земље Трећег рајха, а пре козарачке офанзиве.Прва деца коју Диана доводи у Загреб из логора Стара Градишка такође нису била козарачка, већ деца из "дигнутих" српских села Млака, Јасеновца, Уштица на Банији, Кордуну, у Славонији. Треба већ једном исправити и ту заблуду да је Диана спасавала само децу са Козаре.

* Знамо ли данас и где су све били дечји логори у НДХ?

- Дечји дом у Јастребарском није био никакав дечји логор, за разлику од дечјег логора у Сиску. Једино што су на та два места допремљена деца из усташког логора Стара Градишка, односно сабирних логора у Млаци, Јабланцу и Кошутарици. Различит је био и третман према деци.

* Који су онда били прави дечји логори?

- Прави су логори у дословном смислу те речи били "Прихватилиште за децу избеглица" у Сиску и "Дечји дом" у Горњој Ријеци, које је уосталом и било под заповедништвом Усташке надзорне службе надлежне за све логоре у НДХ.

* У вашој књизи откривате шта је све требало урадити да се добију дозволе за преузимање српске деце из логора?

- Морале су постојати две, а не једна дозвола. Сви логори у НДХ били су у надлежности Усташке надзорне службе и њеног повереника Еугена Диде Кватерника и једино је он могао дати дозволу за преузимање деце из логора. О томе је он засигурно морао обавестити шефа државе Анту Павелића и од њега добити сагласност. Иницијатива за издавање дозволе за преузимање деце из усташког логора Стара Градишка била је неоспорно Дианина.

* Када је Диана добила прву дозволу за преузимање деце из Старе Градишке?

- Прва дозвола стигла је 7. јула 1942. у Министарство удружбе и изворни документ није до сада евидентиран. На основу ове дозволе Диана ће три пута отићи у Стару Градишку и преузети децу са Баније и Кордуна и из околних села око Јасеновца. Од 16. јула 1942. креће нова битка за добијање дозволе за преузимање деце која су остала у логору Стара Градишка. Тада Диана још није ни слутила колико је жена са децом у то време допремљено са Козаре и поткозарских села у сабирне логоре Млака, Уштица, Јабланац и Кошутарица. Добила је путни налог централе Црвеног крста у Загребу за одлазак по децу у сабирне логоре у околини Јасеновца и Старе Градишке и овог пута била су то козарачка деца из села и заселака Козаре и Поткозарја.

* Како је дошло до тога да се потврди аутентичност рукописа Диане Будисављевић из дневника и албума слика козарачке деце?

- Аутентичност рукописа није требало утврђивати, јер је неспорно Дианин. Аутентичност албума утврдила сам сплетом необичних околности и сопственог ангажмана на обради музејске грађе. Пресудан је био долазак Дианине унуке Силвије Сабо у Музеј са примерцима неколико страница албума, исте величине,исте структуре и боје, истих величина фотографија и истог рукописа на полеђини фотографија.

Документарна сцена из филма "Дневник Диане Будисављевић" / Фото IMDb

* Какав је био однос Диане и Алојзија Степинца?

- Степинац је испрва био незаинтересован за било какву помоћ Диани и њеној акцији и потпуно неосетљив на њене молбе и моралне придике, затим је давао обећања која није испуњавао, да би јој од августа 1942, а нарочито од јануара 1943. пружио помоћ у спасавању и обезбеђењу смештаја за децу. Степинчев биограф Бенигар ставља у искључиво његову заслугу удомљавање деце преко "Каритаса" што ће касније многи користити као флоскулу да је управо Степинац спасао 7.000 српске деце. Но, чак и тада када јој помаже, Диана нема лепе речи за њега или такав став у свом дневнику не исказује.

* Колико је козарачке деце страдало након што их је усташка власт депортовала у логоре?

- Подаци о броју прихваћене деце и њиховој смртности разликују се од извора до извора. Према свим доступним изворима, највећа је смртност деце била у Дому на Јосиповцу и Заразној болници у Загребу где су примана најмања, односно најболеснија деца, те државним дечјим прихватилиштима у Сиску и Горњој Ријеци, у дословном смислу логора за децу, а најмања у Јастребарском и Заводу за одгој глувонеме деце у Загребу.

* Колико се и данас те историјске теме и догађаји политизују и је ли то препрека научницима као што сте ви да наставе с истраживањима?

- Нажалост, од те чињенице не може се побећи. Објава вести да ће изаћи моја књига изазвала је толико одвратних коментара да се могу само питати у каквој ја то држави живим. Но, то ме сигурно неће спречити у даљим истраживањима. Јер истина је најважнија, свиђала се она некоме или не.n

ПОНОСНА НА ДАНИН ФИЛМ

- Веома сам поносна на Дану Будисављевић и на све награде које је добила. Својим филмом о Диани, дивном хуманом причом обрађеној и на млађој генерацији примерен начин, успела једа оствари оно што је требало бити давно учињено - каже Наташа Матаушић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације