ПЛУТАЈУЋА САЈЛА БРАНИЋЕ ПОТПЕЋКО ЈЕЗЕРО ОД СМЕЋА: Радовима вредним 130.000 евра заштитиће и хидроцентралу "Потпећ"

НЕДАЛЕКО од бране на Потпећком језеру до краја лета биће постављена плутајућа сајла дуга 300 метара, која ће сакупљати смеће које плови Лимом и ружи изглед модерно изграђеног Рибарског насеља, а истовремено угрожава и рад хидроцентрале.

Фото А. Ровчанин

Еколошко удружење "Јастреб" из Прибоја, носилац је пројекта постављања сајле вредног 130.000 евра, који се изводи у две етапе. Средства у износу од 2 милиона динара, намењена за прву фазу радова, која подразумева изградњу приступне саобраћајнице у дужини око 150 метара до обале језера, обезбедила је локална самоуправа. Остатак новца очекује се да стигне од Министарства за заштиту животне средине и еколошких фондова Европске уније.

Тешка механизација ради на пробијању пута до обале Лима, Фото А. Ровчанин

Проблем загађења Потпећког језера је деценијски, а Прибој, на чијој територији се акумулација налази, ни крив ни дужан трпи право ругло, па неретко са овог језера у свет оду забрињавајуће фотографије. Заправо, река Лим је "покретна трака" задужена да смеће из једног града пренесе до другог, а језеро Потпећ депонија у коју се генерише отпад из пет црногорских општина у лимском сливу које немају санитарне депоније већ ђубре одлажу на самој обали реке.

Синиша Лаковић појашњава где ће сајла бити постављена, Фото А. Ровчанин

Ипак, највећи загађивач је депонија Стањевине код Пријепоља, која се налази уз сам Лим. Поред еколошке катастрофе, коју отпад изазива, велику штету трпи и хидроцентрала "Потпећ". Еколошко удружење "Јастреб" из Прибоја, у сарадњи са локалном самоуправом, урадило је пројекат постављања плутајуће сајле, која ће сакупљати отпад која водом, из шест општина, стиже до Прибоја.

Идејно решење постављања плутајуће сајле на реци Лим, Фото А. Ровчанин

- Почели смо са изградњом приступног пута у дужини од 150 метара, како би могло да се до самог језера и баријере приђе камионом. Следи постављање упоришне тачке за коју ће се везати сајла, која прелази на другу страну језера. Сајла је дуга 300 метара и биће постављена под углом, тако да ће самим током смеће бити привучено обали, са које ће се преузимати и склањати - каже Синиша Лаковић из еколошког удружења "Јастреб".

- Очекује се да ће радови бити завршени до првог јесењег плавног таласа. У почетку ће се смеће прикупљати уз помоћ чамаца. Припремљена су два полиестерска и пет десантних са моторима, док је у другој фази пројектовано да се на самој обали поставе селектори и да се купи једно возило са грајфером, које ће вадити смеће и одвозити га на депонију. Планирано је такође да се постави преса за балирање пластике која би потом била рециклирана, што ће омогућити да сајла финансира сопствену амортизацију и рад - навео је Синиша.

Фото А. Ровчанин

Он је подсетио да поплавни талас из Црне Горе са собом донесе кубике смећа који се гомилају на хидроцентрали која потом мора да подигне уставе и то смеће потом иде даље низводно до Дрине, затим у Саву и на крају стиже у Београд, што потвђује вишеструки значај овог пројекта.

Према речима Горана Рековића из удружења грађана "Примус", општина Прибој је најугроженија у сливу Лима, јер пет општина у Црној Гори кроз које протиче ова река нема санитарну депонију и свој отпад складиште на обалама, а потом уласком у Србију Лим долази на најчувенију еколошку бомбу у земљи, депонију Стањевине у Пријепољу, која додатно загађује реку, а онда се сав тај отпад генерише у Потпећко језеро.

- Према проценама стручњака језером плута око 40.000 кубних метара смећа што угрожава рад хидроелектране "Потпећ", а 40 одсто отпада потоне и на тај начин трајно контаминира прибојску котлину - истакао је Рековић и додао да ће на овај начин трајно бити решени проблеми са отпадом у реци Лим.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације