КОРОНА РАЗАРА БУБРЕГЕ: Др Хрвачевић објаснио шта све корона ради људском телу

СПЕЦИЈАЛИСТА интерне медицине Рајко Хрвачевић истакао је да се током инфекције вирусом корона могу јавити различити облици оштећења бубрега /нефропатије/, а у највећем броју случајева јавља се акутна бубрежна инсуфицијенција у основи које је акутно оштећење тубула.

Фото: РТС ТВ Принтскрин

Професор доктор Хрвачевић, који је специјалиста интерне медицине са супспецијализацијом из нефрологије, рекао је да је ковид нова заразна болест која примарно узрокује озбиљан акутни респираторни синдром који се карактерише интерстицијском и алвеоларном пнеумонијом, али да овом болешћу могу бити захваћени и други органи као што су бубрези, срце, пробавни тракт, крвни судови и нервни систем.

- Иницијални извештаји су показивали да се акутна бубрежна слабост јавља у малом проценту /три до девет одсто случајева/. Новији извештаји показују знатно већу учесталост, према којима се масивна протеинурија јавља код 34 до 63 одсто пацијената са ковидом док се акутна бубрежна болест јавља код 27 одсто болесника са ковидом и чак код 75 одсто болесника који су умрли од ковида. Према извештајима кинеских аутора из Вухана, 43,9 одсто пацијената са ковидом имају протеинурију /појачано излучивање беланчевина мокраћом/, а 26,7 одсто има хематурију /присуство крви у мокраћи/ - појаснио је доктор Хрвачевић.

Говорећи о томе шта корона тачно ради у људском телу и бубрезима посебно, он је појаснио да се најчешће дешава акутна бубрежна слабост односно акутно затајивање бубрежне функције различитог степена.

- Акутна бубрежна слабост је најчешће узрокована акутном тубулском некрозом, али су могући и ређи узроци као што је рабдомиолиза /оштећење мишића са ослобађањем миоглобина у бубрег/ и микротромбозе крвних судова у бубрег. Постматрањем анализе ткива бубрега најчешће су показивале оштећење проксималних тубула, али и местмичне некрозе ткива као и инфилтрацију упалним ћелијама у околини ових тубула уз депозите комплемента у самим тубулима. Такође је регистровано и оштећење подоците - ћелија које чине спољни омотач гломерула - појаснио је Хрвачевић.

Он је нагласио да тачан механизам оштећења бубрега у ковиду ипак још није сасвим разјашњен, те додао да изоловање вируса из урина, као и налаз вирусних партикли у ткиву бубрега од неких аутора не искључују и директно узрочно дејство вируса на бубрежно обољење.

- Акутна бубрежна слабост најчешће се развија унутар седам дана од пријема у јединицу интезивне неге односно од 13. до 19. дана од почетка болести. Учесталост је различита и износи од 0,5 до 39 одсто пацијената са ковидом који су хоспитализовани што говори у прилог различитим критеријумима у дефинисању исте - рекао је доктор Хрвачевић.

Према његовим речима, код критично болесних пацијената учесталост ове компликације је више од 50 одсто, а 25 одсто болесника има потребу за лијечењем дијализом.

- Акутна бубрежна слабост најчешће се дешава код болесника са тешком клиничком сликом који се лече у јединицама интезивне неге. Неретко, ова компликација захтева примену лечења дијализом и обично се користе континуиране форме дијализе. Исто тако код неких болесника од користи може бити и хемоперфузија - метода вантелесног пречишћавања крви током које се из организма уклањају цитокини и други медијатори упалног стања - појаснио је он.

Он је додао да је патофизиологија акутне бубрежне слабости у ковиду комплексна и није још сасвим добро изучена.

- Изгледа да су у њен настанак укључени цитокинска олуја, повезаност оштећења плућних алевола и бубрежних тубула те бројни системски поремећаји као што су сепса, тешке хипотензије /пад крвног притиска/ односно стање шока, поремећаји киселости и електролитског састава крви, оштећења мишића те стање мултиорганске слабости. Акутна бубрежна болест повећава ризик од лошег исхода и тако је стопа морталитета код ових пацијената дупло већа у односу на оне који је немају - нагласио је доктор Хрвачевић.

Он је појаснио да цитокинска олуја подразумијева стање појачане продукције различитих цитокина /медијатора упале/ које се дешава у различитим стањима као што су сепса, хемофагоцитни синдром и током примјене неких врста терапије.

Хрвачевић је нагласио да је гојазност дефинитивно фактор ризика за теже форме болести и њен лошији исход, те да су уз гојазност неријетко придружени повишен притисак и шећерна болест и бубрежна болест које погоршавају прогнозу ковида.

- Наиме, гојазност може довести до оштећења бубрега на различите начине - индиректно путем обољевања од хипертензије и шећерне болести те присуства каменаца у бубрезима, али и директно генерисањем посебне болести бубрега /фокалне сегментне гломерулосклерозе/ која може довести до оштећења бубрежне функције. Изгледа да је проблем код гојазних и слабији имунски одговор те лошија вентилација плућа - појаснио је Хрвачевић.

Према његовим речима, бубрежно обољење, бар оно озбиљније, најчешће се развија у каснијој фази болести односно код развоја компликација на плућима, цитокинске олује, сепсе и других.

- Међутим, још смо далеко од свеобухватног сагледавања бубрежне болести у оквиру ковида и њених евентуалних дугорочних секвела - додао је он, нагласивши да бубрежни болесници имају већи ризик да у случају инфекције овим вирусом имају тежу клиничку слику и неповољни ток болести, односно већу стопу смртности.

Један од битних разлога за то, каже он, лежи у чињеници да ови болесници често имају придружене болести као што су повишен крвни притисак, дијабетес, срчана болест и друге болести које прогнозу чине лошијом.

Имајући у виду повишен ризик од тешке клиничке слике и повишену стопу смртности код пацијената који се лијече дијализом или имају трансплантиран бубрег, додао је доктор Хрвачевић, превентивне мјере су од огромне важности и морају се стриктно поштовати.

- Пацијенти са трансплантираним бубрегом треба да сведу социјалне контакте на минимум уз стриктну примену и свих других преветивних мера /ношење маске и друге заштитне опреме, прање руку.../, а код појаве првих симптома ковида треба да се одмах јаве у надлежну ковид амбулату или болницу. Сви дијализни центри морају имплементирати и стриктно примењивати мере превентивне стратегије које укључују едукцију особља и пацијената, скрининг за ковид 19 и сепрацију оболелих или позитивних пацијената, као и стриктну примену других превентивних мера. Посебну пажњу треба обратити на транспорт пацијената до и од дијализног центра и максимално избегавати сегрегацију пацијената у истом возилу - појаснио је он.

Превентивне мјере, додао је он, такође укључују узимање витамина и олигоминера /цинка и селена/ које мора бити под контролом ординирајућег лекара, имајући у виду чињеницу да неки имуностимуланси могу неповољно интерферирати са лијековима које пацијенти већ узимају.

(Еспресо)

Препоручујемо

Друштво

0 0

ВИШЕ ОТПУСТА НЕГО ПРИЈЕМА: У Арени смештено 28 пацијената

10. 08. 2020. у 17:10

Свет

1 0

ДИРЕКТОР СЗО ОТКРИВА: Ево како ставити пандемију под контролу

10. 08. 2020. у 17:19

Србија

0 0

ОД 14 ТЕСТИРАНИХ, ЈЕДАН ПОЗИТИВАН: Ковид у Пиротском округу

10. 08. 2020. у 17:03

Свет

0 3

НАГЛИ СКОК БРОЈА ЗАРАЖЕНИХ У ГРЧКОЈ: Влада разматра увођење још драстичнијих мера у циљу сузбијања епидемије

10. 08. 2020. у 16:38

Србија

0 0

У КРАЉЕВУ 11 НОВОЗАРАЖЕНИХ: Епидемиолошка ситуација не дозвољава опуштање

10. 08. 2020. у 16:32

Друштво

1 2

У ОВЕ ЗЕМЉЕ МОЖЕМО БЕЗ ПЦР ТЕСТА И КАРАНТИНА: Можемо у 17 држава, нема препрека за егзотичне рајеве

10. 08. 2020. у 16:12

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације