ЛАЖИМА ПРИКРИВАЛИ ЗЛОДЕЛА: Како су Немци умањивали злочине Трећег рајха, од Срба правили нацисте

ОСАМДЕСЕТИХ година прошлог века били смо сведоци све безобзирније ревизије чињеница ко су актери покретања Првог и Другог светског рата и релативизације почињених злочина и немачког нацизма у коју су укључени политички, економски и геостратешки интереси Запада.

Фото архива

Она се одвијала у готово свим областима, али ти потези политичке и културне елите нису били довољни за ослобађање Немачке од кривице или њену релативизацију.

Следећи корак у ослобађању Немачке од наци-фашистичког наслеђа и Холокауста учињен је деведесетих година прошлог века. Како би се у наративу ови појмови избрисали из историјског сећања, разводнили или им се померило значење, а Немци колико-толико ослободили тешког наслеђа, и да се за фашизам и Холокауст оптуже и други, изабрани су стари непријатељи - Срби.

Немачка политичка и културна елита свим силама бацила се на посао. За време ратова за наслеђе Југославије, објављено је на хиљаде изјава највиших западних званичника, припадника политичке и културне елите и прилога у електронским и штампаним медијима и другим публикацијама у којима су Срби изједначавани са нацистима, односно фашистима. Примера има безброј. Француски филозоф Ален Финкелкрот узвикује: "Ево, фашизам! Долази! Али, фашизам није овде - он је у Србији.

" Немачки генерали (какав парадокс!) траже бомбардовање Срба да би се спречио "нови Холокауст". Јозеф Фишер говорио је 1995. о "крвавом (српском) етничком фашизму" и више пута понављао: "То је варварска форма фашизма". Међутим, то није било довољно. Фишер је, такође, "доводио у везу Хитлера и Аушвиц са Косовом". Рудолф Шарпинг упоређивао је стање у Србији с "немачком прошлошћу" и "Трећим рајхом".

Фото архива

НАКОН делимично обављеног посла, напокон су хтели да га заврше, тј. да се ослободе жига историје за Холокауст, или га пак ублаже  јер како је Гинтер Грас након пада Берлинског зида рекао: " ... као уједињени Немци. Не можемо избећи Аушвиц... јер Аушвиц припада нама, трајни је жиг наше историје и - као победа!" У том прању "трајног жига" немачке историје касније ће учествовати и Грас. Тражио је бомбардовање Србије уз напомену: "Надам се да није прекасно." Тражио је употребу копнених трупа, чак и немачких, ако се ова катастрофа не заустави.

Герхард Шредер, под чијим је руководством 1999. године Немачка учествовала у бомбардовању Србије, изјавио је у говору у којем је то бомбардовање најавио: "Војне акције нису усмерене против српског народа." Шредер је, какав парадокс (!), само парафразирао Хитлерову изјаву из говора којим је најавио објаву рата Совјетском Савезу: "Немачки народ никада није имао непријатељских осећања према руским народима."

Немци су се дали на посао да оптуже Србе. Рик Розоф приметио је да "преношење нацистичког идентитета и кривице на Србе ослобађа Немце кривице, јер су 'криминални' Срби сада постали нови зликовци". То је донело и другу корист: захваљујући "српској опасности", коју су нашироко промовисали највиши званичници и медији, Немачка је убрзо постала "нормална" војна сила, која може да обнови своју "стару милитаристичку традицију", и колико-толико се ослободи кривице.

Фото архива

УПИРАЊЕ прстом у Србе имало је за циљ, како каже италијански историчар рођен у Јужном Тиролу Курт Греч, да се у Немачкој "олабави антифашизам", односно, "српска 'кривица' требало би да замени 'немачку кривицу' коју је Други светски рат оставио у јавном сећању. То се могло постићи само тривијализацијом немачких ратних злочина". Срби су преко ноћи у немачкој јавности постали "гори од нациста". Они су, као "фашисти" и "нацисти" били једини кривци за сва збивања у другој Југославији.

Старе лажи о Аушвицу, како је приметио Дитер Кајнер, негација су његовог постојања, а нова лаж - коју је инаугурисала немачка политичка (Фишер, Шарпинг и др.), новинарска и културна елита (већина) - јесте изједначавање Срба с нацистима. Та нова лаж о Аушвицу је "порицање јединствености злочина и варварства немачког фашизма", "немачка историја је тривијализована", исмејане су жртве фашизма, брисани су свест и знање у Немачкој о њеној историји и Аушвицу и "Аушвиц је некада био упозорење на рат и варварство, а сада се користи као пропагандно средство за агресивни рат" (Кетег, 1999).

Изједначавањем Срба с нацистима, како је приметила Ингеборг Маус, професор на Универзитету у Франкфурту на Мајни, "омогућава спровођење историјско-политичких конструкција које Србе од жртава нацистичких похода по Југославији претвара у нацистичке злочинце". Та схема "Немцима обезбеђује да се из перспективе починилаца изместе у перспективу посматрача, и над Србима поново, 1999. почине нацистичке злочине: 'Немачка ослобађа Аушвиц на Косову'". И, на крају, изједначавање Срба са нацистима, уз обавезно помињање Аушвица, значи разводњавање (релативизацију) немачке моралне кривице за почињене злочине над Србима и Холокауст.

НАРАВНО ни то није било довољно. Са сатанизацијом Срба припремани су услови да се оствари стара немачка жеља о Србији као "допунском привредном простору" . У 20. веку Запад је Србији два пута наметао економске санкције (једном и Совјетски Савез, 1948-1953. године, кад је била у саставу Југославије). Све се то чинило због непослушности. Циљ је био да се њена привреда баци на колена, односно да се осујети њен друштвени развој или независност. Најпре је то учинила Аустроугарска, 1906-1911. Други пут је то учинила Европска заједница на подстрек Немачке и залагање Ханса Дитриха Геншера и Хелмута Кола, уз сагласност католичко-протестантског Запада.

Да би се Србија и српска привреда сломиле, а Срби натерали на послушност, Србију су у 20. веку четири пута бомбардовали, и то два пута Аустрија и Немачка, трећи пут Савезници 1943-1944. и четврти пут Запад, уз немачки подстрек и саучесништво, 1999. године. На тај начин је њена привреда сваки пут враћана најмање деценију уназад.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације