КАКО СУ СЕ РАЗВОДИЛИ ТИТО И ЈОВАНКА: Политичко руководство било незадовољно првом дамом Југославије

АВГУСТА 1977. године, Јосип Броз Тито је по ко зна који пут у центру интересовања светске јавности. Био је први државник који је у истом потезу посетио Москву и Пекинг.

Фото Документација "Борба"

Очи светских медија биле су тада упрте у Тита и његову делегацију. Међутим, овај пут изазвао је посебно интересовање и у земљи. Грађане и радне људе СФР Југославије, свикле на Брозова спектакуларна и луксузна путовања, није много додиривао значај посете Москви и Пекингу, већ чињеница што поред њега није била његова животна дружбеница Јованка, популарна Јока.

Фото архива

Кренуле су разне приче и трачеви, најпре шапатом. Најобавештенији, блиски Председништву државе и Председништву ЦК СКЈ, ширили су различите верзије Јованкиног одсуствовања са спектакуларног пута. Међутим, све је почело много пре. Три године раније, у највишем политичком руководству земље постављена је дијагноза: Јованка Броз се понаша самовољно, води своју политику, покушава да изолује Тита од најближих сарадника.

Тито на то реагује и одлучује да се формира комисија која ће све то испитати. У Комисији су били Рато Дугоњић (председник), Тодо Куртовић, Стеван Дороњски, Фадиљ Хоџа и три генерала - Милош Шумоња, Џамил Шарац и Иван Кукоч. Листајући записнике са многобројних састанака и преносећи их у фрагментима, данас може бар делимично да се реконструише атмосфера око разлаза најпопуларнијег пара у историји Југославије.
Још 7. марта 1974. окупила се државна, партијска и војна врхушка СФРЈ са једном једином тачком дневног реда - Јованка Броз. Уводну реч имао је председник комисије:

РАТО ДУГОЊИЋ: "Ми (Комисија) смо дошли до закључака да су изражавани бројни напади на службу безбедности и ја сам стекао утисак да су ти напади од стране другарице Јованке Броз таквог карактера као да је у питању служба безбедности неке друге државе. То је, другови, немогуће редовним, нормалним путем! Ја не знам шта је тој жени! Добро, ако жели све политичке ствари да држи у рукама, али питање Тита као личности, човека. Зашто му не да лекара? Шта да радимо са председником и како да му помогнемо да нађе решења за излаз из те ситуације. А ту се ради о стварима које нам нико жив не би опростио, не само у земљи, него и у свету, ако би се десила нека катастрофа са Титом. Ја ту одговорност желим да скинем са себе и чланова Комисије. Молим вас, у резиденцији нема кувара! Знате шта то значи? Нема! Сваки од нас има редовну исхрану."

Фото архива

СТАНЕ ДОЛАНЦ: "Ја сам у Карађорђеву питао другарицу Јованку да ли је тачно да је рекла да ће она и Тито пре да цркну него да кувара пусте у кућу. И она је, молим вас, већ други дан водила истрагу о томе ко ми је то рекао."

МИТЈА РИБИЧИЧ: "Дубоко сам уверен да је другарица Јованка, ма како ми то било тешко као лаику рећи, тежак болесник. Али, мислим да не треба бити стручан па да се установи да то није нормално стање и због тога мислим да је решење у лечењу другарице Јованке. Она никад не узима лек, она никад није била, као нормална жена, гинеколошки прегледана. То је ненормално стање и срамота је да то морамо да констатујемо."

СТАНЕ ДОЛАНЦ: "Другови, дубоко сам убеђен да бисмо, у случају да се другу Титу нешто деси, ми били криви."

ЕДВАРД КАРДЕЉ: "То ће бити оружје оних који и сада раде то што раде."

ВЛАДИМИР БАКАРИЋ: "Да. Да. Оних који га убијају."

СТАНЕ ДОЛАНЦ: "Кад смо Рато и ја разговарали са другом Титом око његовог личног обезбеђења, другарица Јованка нам је рекла: 'Криви сте ви за такво здравствено стање Тита.' Друг Тито је прекинуо и рекао: 'Ћути, Јованка, ти си крива, ти са твојим ставом, са твојим притиском на мене!'"

РАТО ДУГОЊИЋ: "Друг Тито је рекао: 'Ти ми трујеш живот!'"

Фото архива

СТАНЕ ДОЛАНЦ: "Да, да! А другарица Јованка је одговорила: 'То није тачно, ја тебе добро знам', а друг Тито је одговорио: 'Не знаш ти мене ништа, ја добро знам да си ти крива.' Ми смо од другарице Јованке тражили да врати документа за која тврди да их поседује. Она је рекла да документа не да.

Када је друг Тито рекао да документа мора дати, одговорила је: 'Ја их не дам!' На моју примедбу, да ако она нема поверења, онда ми идемо, она је почела да виче: 'Ја ћу бити жртвована, мене ћете жртвовати! Стрељајте ме!' Рекла је да су сви из Титове околине морали отићи због Мишковића, а на моју примедбу да наведе који су то, одговорила је: 'Сви!' О члановима ове комисије рекла је да су продане душе и тврдила да поседује за свакога документацију са којом може да уцењује, да је сада наступио тренутак за бити или не бити, да ће ићи у политичку акцију итд. Указали смо Рато и ја другу Титу на стање у резиденцији и на његову необезбеђеност и предложили му да се састане форум и да он о томе одлучи. Тај предлог је друг Тито прихватио и рекао: 'Одлучите, донесите ставове, одржите састанак.' На овом разговору, коме је присуствовала и другарица Јованка, друг Тито је рекао: 'Ја 40 година градим ову партију и ја нећу дозволити да се на такав начин ради као што ти Јованка радиш. Куда то води?'"

РАТО ДУГОЊИЋ: "Друг Тито је рекао: 'Ти сада хоћеш да ми рушиш оно што ја 40 година градим, за што сам живот дао!'"

ВЛАДИМИР БАКАРИЋ: "Интересира ме да ли би Тито од нас тражио подршку да се разведе, или у то још није сигуран? Јер он је ту реч и сам употребио неколико пута."

СТАНЕ ДОЛАНЦ: "Мени је то друг Тито рекао четири-пет пута."

ВЛАДИМИР БАКАРИЋ: "И мени."

ЕДВАРД КАРДЕЉ: "Пошто се код ње очигледно ради о болести, ја се бојим да ће она бити наведена на неке неконтролисане реакције које је данас тешко предвидети. Може сигурно отежати Титов живот још више. Можда би било добро да видимо шта ће Тито рећи, па, у најгорем случају, да му предложимо да се некако изолује од ње. Но, Тито се боји скандала. Он је, иначе, пар пута рекао да би се одвојио од ње, само ја мислим да се он боји скандала."
Овај круг разговора о првој дами Југославије је завршен. Донесен је једногласан став да се прихватају извештај Комисије СКЈ и њени предлози. Такође је закључено да сви чланови Извршног бироа, са Кардељом, Бакарићем, Рибичићем, Биједићем и Љубичићем, оду код Тита и упознају га са овим разговором и да му предложе одлуке које он треба да донесе.
Два дана касније, 9. марта 1974, срели су се са Титом у Карађорђеву.

ЈОСИП БРОЗ: "Ви сте ми предложили да одржимо овај састанак да бисте ме упознали са одлукама и ставовима Извршног бироа. Па, ево, да чујем."

РАТО ДУГОЊИЋ: "Другарица Јованка је разговарала само са мном, одбивши да нашем разговору присуствују и чланови Комисије. Другарица Јованка изнела је читав низ врло озбиљних оптужби на рачун службе безбедности у резиденцијама - да је прате и прислушкују. У центру оптужби је Иван Мишковић. Међутим, алузије су упућене и на врх Армије. Давала је о неким генералима јако лоше оцене. За Мишковића говори да је хрватски националиста, да је потпомагао Трипалов покрет. Друже Тито, код другарице Јованке постоји страховито неповерење према служби безбедности и према врху Армије".

ЈОСИП БРОЗ: "То ја најбоље, знам. Какви!"

Фото архива

СТАНЕ ДОЛАНЦ: "Што се тиче оних докумената за које другарица Јованка тврди да их има. Ви, друже Тито, знате да смо ми са њом разговарали. Ви сте били присутни када је рекла да то не да."

ЈОСИП БРОЗ: "Ја сам тражио да их мени да. Рекао сам: 'Дај ми, молим те, документе које имаш.' Неће!"

СТАНЕ ДОЛАНЦ: "Друже Тито, ми вас молимо, ако прихватате ове предлоге, да их ми реализујемо."

ЈОСИП БРОЗ: "Ја се слажем. И то, чим прије!"

То "чим прије" очигледно није ишло тако глатко. Годину дана касније, у фебруару 1975, док је Тито боравио у Игалу, у Боки Которској су се обрели потпредседник Председништва СФРЈ Петар Стамболић, секретар Извршног бироа Председништва СКЈ Стане Доланц, председник југословенске владе Џемал Биједић и министар одбране генерал Никола Љубичић. Уз помоћ Едварда Кардеља, извели су Тита из резиденције у Игалу и одвели га на "Галеб", који је био усидрен у Кумбору, да би га убедили да му од Јованке прети животна опасност.

Све је било срачунато тако да им поверује како му с Јованком живот виси о концу, а да би га у то убедили, повели су са собом професора Богдана Брецеља, Титовог личног лекара, и генерала Марка Рапа, шефа Титовог обезбеђења. Први је требало да потврди да се Јованка налази у нервном растројству, а други да она у ташни има неки мали пиштољ који би у настанку психичке кризе могла употребити против Тита.

Ови аргументи су уродили плодом. Тито је све мање времена проводио у Ужичкој, до чувене азијске турнеје, кад су дефинитивно одвојени.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације