И ЖЕНЕ У ТЕМЕЉИМА ЗДРАВСТВА У ТРСТЕНИКУ: Бабица Васка први управник породилишта

ВИШЕ од 100 медицинских сестара и докторки се данас у Трстенику бори да сачува суграђане од вируса корона.

Фото архива

То су наследнице три одважне жене које су пре око 100 година тукле неке друге, али, опет, велике битке за здравље својих сународника. Истраживање стручњака музејске збирке при Народном универзитету сведочи о првим школованим медицинаркама, које су биле пионирке у многобројним областима здравства, а мантиле су обукле пола века након ослобођења од Турака и отварања прве среске амбуланте.

Кустос Јелена Вукчевић поред кревеца из трстеничког породилишта, Фото С. Бабовић

- Све до 1919. године, о пацијентима су бринули школовани доктори, а пре њих, као што је познато, народ се лечио код травара, природним путем, док су о породиљама бринуле нешколоване сеоске бабице - предочава, за "Новости", Јелена Вукчевић, кустос музејске збирке. - Прва медицинска сестра која је стекла формално образовање била је руска емигранткиња Вјера Алексејевна Барзенко, рођена 1894. године у Јекатеринославу, где се и школовала. Дошла је у првом таласу руске емиграције и одмах добила посао у среској здравственој амбуланти. Имамо податак да се удала за емигранта Вјачеслава Ромјанцева 1922, а годину дана касније добили су и сина Владимира.

Сачуван уџбеник бабице Васке, Фото С. Бабовић

Рускињи се, нажалост, као и многим досељеницима из царске Русије који су били наклоњени монархији, губи сваки траг после Другог светског рата.
ВЕЛИКО медицинско појачање Трстеник добија 1923. године, када долази прва дипломирана бабица Василија Петровић (1890-1959), рођена Алексинчанка. Трстеничани су је знали као "бабицу Васку", а са дипломом Школе за нудиље на Звездари, уводи праву револуцију у збрињавању младих мајки и бризи о трудницима.

- Све до 1946. бабица Васка је била претеча патронажне службе, о пацијенткињама је бринула тако што их је обилазила по кућама - открива наша саговорница. - Отварањем породилишта у Трстенику 1946. године, она постаје и први управник и водиће породилиште све до 1956. године, када одлази у пензију. Интересантно је да је Трстеник имао и две породилишне јединице, у селима Стопања и Велика Дренова.

 Ђурђина Милетић,сеоска бабица, Фото архива Музеја

Масовно исељавање западноморавског краја и пад наталитета, довели су до затварања породилишта 1999. и од њега је остао само један сачуван креветац. У музеју брижно чувају и два Васкина уџбеника за бабице из 1932. и 1948. године.
ПРВА докторка стиже из Ужица, била је то др Катарина Љутовац, рођена 1920. године, која је диплому лекара стекла на Медицинском факултету у Београду 1950. године.

Прва среска амбуланта, Фото архива

- Докторка Љутовац такође уводи праву револуцију у медицинску праксу, овога пута у педијатрији - каже кустос Јелена Вукчевић. - Учествује у оснивању Дечијег диспанзера 1953, а радила је много на превентиви. Наишла сам на податке како је, заједно са Црвеним крстом, држала серију предавања по селима о здравственој заштити, хигијени. Управо је због свог квалитета "украдена" 1969, када постаје предавач на Вишој медицинској школи. Прва трстеничка докторка је имала и оригиналну демонстрациону кухињу у Диспанзеру, како би младе мајке училе на који начин се праве најбољи оброци за новорођенчад. n

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације