„САМО ДА НАС НЕ РАЗДВОЈЕ“: После смрти мајке, сестре остале саме и у немаштини

МИЛИЦА (19) и Марија (17) Безаревић из Стублина, код Обреновца, пре само недељу дана остале су без мајке Иване.

Фото: М. Анђела

Две и по године са њом су се бориле против тешке болести. Неговале су је, криле сузе док су је гледале у ужасним боловима, пресвлачиле, храниле, купале, бодриле... Али, болест је била јача. Мајка је преминула у 45. години. Отац, који живи у Пријепољу, остао је без старатељства над ћеркама због проблема са алкохолом. Родбина их је одавно заборавила, појавили су се само на сахрани. Две сестре, ученице Медицинске школе "Надежда Петровић" у Земуну, сада су препуштене саме себи.

Видно уморна и преко ноћи одрасла Милица нас је дочекала испред куће, која вапи за обновом. Фасада оронула, прозори у приземљу стари, не дихтују... Чим се уђе у кућу, са леве стране и даље стоји болеснички кревет мајке Иване, препун преосталих пелена и лекова, а одмах поред су и инвалидска колица. Одбиле су да мајка две недеље буде палијативно збринута. До последњег тренутка, рано ујутру у недељу 26. јула, биле су уз њу. Колико су заиста биле посвећене мајци, говори и чињеница да Милица четврту годину завршава ванредно. Остала су још два испита, која треба да полаже на ВМА, али је због короне све на чекању.

- Сада, када смо остале саме, највећа жеља ми је да сестри и себи обезбедим пристојне услове за живот - казала нам је Милица. - Са мамом смо имале планове о сређивању куће. Чак смо успеле да заменимо неке прозоре и врата, али... Тренутно највише бринемо како ћемо дочекати зиму. Највећи проблем је фасада пуна рупа, стари прозори, а немамо ни огрев. Све о чему смо сањале са мамом, када је реч о уређењу куће, сад нам се чини недостижно и далеко.

Другари из школе су се већ организовали, донели су храну и кућну хемију, али све је то привремено. Њихови родитељи су поставили два рефлектора на кућу до које води сеоски пут и поправили им кварове у купатилу. Милица је, ипак, ових дана преокупирана размишљањем како да добије старатељство над млађом сестром Маријом.

- Обратила сам се надлежнима, они су ми рекли да постоји проблем у изводу из матичне књиге умрлих - прича нам Милица. - Иако су се родитељи развели пре 10 година, у смртовници пише да је мама и даље удата. Надам се да ћу то успети да исправим што пре, како се не би одуговлачило са старатељством. Чекам и одговор од банке да ли треба да враћамо кредит од 500.000 динара, који је мама подигла.

Током тешких тренутака нико од најближих није био ту. Нико није питао Милицу и Марију како је мама, како су оне, да ли им нешто треба. Највећу помоћ су имале од првих комшија, маминих колега из Геронтолошког центра, као и људи који су је заволели на онколигији, где се лечила.

- Мама има инвалидску пензију, коју треба да наследимо - каже Милица. - Геронтолошки центар нам је изашао у сусрет, па ћу од септембра почети тамо да радим. Не знам како ће Марија похађати школу од септембра, пошто немамо ни интернет, ни рачунар, па неће моћи да прати онлајн наставу...

На растанку, сестре Безаревић кажу да би волеле да почну живот из почетка, да наставе школовање, уз покушај да забораве све тешке моменте које су проживеле у протеклом периоду.

Фото: М. Анђела

ОДЛИЧНИ ЂАЦИ

СЕСТРЕ Безаревић су одличне ученице, а у школи имају само речи хвале за њих. Како сазнајемо, никада нису причале у каквим условима живе, нити кроз шта пролазе. Сви су били изненађени када су чули да им је мајка умрла.

- Марија у септембру креће у трећи разред и одличан је ђак, сјајно дете, као и њена сестра - каже професорка Јелена Убавић Николић, разредни старешина млађе сетре. - Никада нису ништа тражиле. Заслужују пуну подршку, јер имају потенцијала за много више. Маријини другови из школе су са њима од када им је умрла мајка. Родитељи су их довезли и они не желе да оставе саму своју другарицу и њену сестру. А, Милица ће почети да ради на пословима са основном школом, пошто мора да матурира.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације