Друштво

НЕ ПРЕСТАЈУ ДА РАДЕ: Синдикалним лидерима привилегије милије од пензије

Ј. Ж. СКЕНДЕРИЈА

30. 07. 2020. у 16:00

ДА ни српску синдикалну сцену није заобишао манир да на челним позицијама има старије од 65 показује пример Уједињених гранских синдиката "Независност", једног од два репрезентативна удружења грађана у Србији.

НЕ ПРЕСТАЈУ ДА РАДЕ: Синдикалним лидерима привилегије милије од пензије

Наиме, лидер УГСС је професор Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић, који има пуних 67 лета, а када је 2016. преузео функцију, његов претходник Бранислав Чанак је фотељу напустио у 71. години. Разлика између двојице лидера је у томе што професор Стојиљковић није у радном односу у синдикату, већ на матичном факултету, док је Чанак био запослен у УГСС. Таквих примера на нижим нивоима има још више.

Професор др Нада Новаковић из Института друштвених наука објашњава да по нашим законима и синдикални лидери иду у пензију као и остали запослени. Не штити их никакав пропис да остану дуже да раде, и по томе су слични колегама у региону у свету.

- Међутим, вирус или амбиција руковођења људима тешко да нестаје са пензионисањем синдикалних лидера - каже наша саговорница. - Када оду у пензију неки од њих и даље сарађују са бившим синдикатима, било као стручни или кao синдикални саветници. Други своје амбиције усмеравају на оснивање удружења пензионера која постају придружени чланови великих синдикалних централа. То је легитимно, јер се ради о посебним интересним удружењима. Само је велико питање колико исти бивши синдикални лидери преносе своје искуство у нову средину и у којој мери заступају и бране интересе пензионера као велике хетерогене групе.

Милош Грабунџија је после вишегодишњег синдикалног рада остао у синдикату, али сада на месту председника Удружења пензионера "Независност". Наглашава да је функцију у предузећу и гранском синдикату напустио годину дана пре стицања услова за пензију.

- Као дугогодишњи активиста стекао сам поверење чланства и тражили су да останем да радим - каже наш саговорник. - Моја функција, као и свих у удружењу, јесте волонтерска и не подразумева никакав новац нити привилегије, већ постоји само рад преко главе и жеља да се људима помогне. Да покушамо да исправимо неправде система над пензионерском популацијом.
Др Новаковић не верује да због своје активности они могу да траже продужење радног односа, јер и за њих постоје ограничења као што су године стажа и живота. Према њеним речима, они се за то на време припреме и материјално обезбеде, да о томе обично чланство може само да сања.

ДРЖАВНЕ СЛУЖБЕ ПУНЕ ПЕНЗИОНЕРА

Закон о раду прописује услове за пензионисање свих запослених, али прописи омогућавају да се ради и дуже од прописане старосне границе, уколико послодавац има потребу за ангажовањем тог радника. Поред тога, са пензионером се могу засновати разни други облици уговора о раду, као што су повремени, привремени послови, на одређено, скраћено радно време, хонорарни рад. Чињеница је да су данас и државне службе и органи значајно попуњени пензионерима, а често су многи од њих само на платном списку, а не и на радном месту.

- Доказ је то да су вишедеценијски лидери две велике синдикалне централе и пре пензионисања постали богати, што говори да се њима синдикална активност стварно исплатила, како њима тако и њиховим потомцима. Наравно, има и поштених лидера, од предузећа, гранских синдиката и већих централа. Нажалост, они су права реткост, малобројни, недовољно заступљени и моћни да би основни тренд синдикалне сцене побољшали и усмерили у правцу заштите највиталнијих економских и социјалних интереса радника и осталог чланства.

Проблем је, тврди професорка, што синдикални лидери у предузећима самим доласком на те положаје имају одређене привилегије. То их чини материјално, кадровски, политички, морално и професионално зависним од пословодства. По томе се наша синдикална стварност разликује од оне у најразвијенијим земљама, какве су Холандија и Велика Британија.
- Синдикални активисти, посебно на плаћеним функцијама, по нашем ЗОР-у и колективним уговорима имају многобројне привилегије. Неке од њих су да се пре одласка на функцију поставе на боље плаћена радна места. Зарада са тих места се потом додатно увећава (најмање 20 процената) и служи као старт за зараду на новим функцијама, а самим тим касније води и ка бољим пензијама - каже др Новаковић.
Да се већини не мили да напусте овакве положаје и умање свој кућни буџет указује и то да се за њих поред зараде у великим јавним предузећима из пословних фондова издвајају и додатна средства, али само онима који су "пожељни".
- Лидери великих централа, али и појединих гранских синдиката, имају и додатне изворе прихода. Наиме, они су чланови више управних одбора. Накнаде за то су за наше прилике релативно високе, па уз дневнице, путовања ван земље и друге мање видљиве приходе синдикалним лидерима месечни приходи буду и неколико хиљада евра. То је довољан услов да се они мало обазиру на своју синдикалну базу, а настоје да постојеће привилегије увећају и задрже што дуже.
Осврт на синдикалну сцену током транзиције Србије указује на чињеницу да су синдикални лидери на тим местима били и више деценија. Одлазак са највиших положаја у Србији је реткост, пре је израз личног пораза, него потез учињен у интересу синдиката као целине.
- Одлази се на боља места партијска, министарска, саветничка, а баш кад мора у пензију. Наравно, кад се исцрпе сви канали вертикалне промоције кроз синдикате, па се мора вратити у предузеће онда се враћа на добро плаћена радна места, понекад само за њих направљена и "измишљена". Одатле су и реално бољи услови за пензионисање - тврди проф. Новаковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Свет

0 25

НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: "Две на страни Путина, две жестоко против Руса"

СУМЊЕ у подршку САД Украјини у случају победе Доналда Трампа на председничким изборима мучиле су све оне којима је циљ да се Кијев обрани од руске агресије. Трамп је победио и тек треба видети у ком ће смеру кренути његова политика, али сва та дешавања засенила су други важан однос у том, ионако компликованом, односу.

22. 11. 2024. у 09:14

РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ ИГРАЧ У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године

Економија

0 4

РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године

РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.

21. 11. 2024. у 11:32