КРУЖИ И ВИРУС СТРАХА: Психијатри упозоравају на погубне последице епидемије по ментално здравље
ТОКОМ четири месеца откако је Србијом почео да хара нови вирус корона, прошли смо кроз ванредно стање, полицијски час, забрану кретања, дружења, уверавања да је опасност прошла, па опомене да се вратила још већа.
Све то утиче на психичко здравље становништва. Поједини психијатри упозоравају да ће психолошка штета бити једнака економској, или чак већа од ње. Осим ковида 19, Србијом је завладао и вирус страха.
У Институту за ментално здравље, у периоду после укидања ванредног стања до почетка јула, урађено је истраживање код људи који су први пут тражили помоћ у Палмотићевој. Ти пацијенти најчешће су се јављали због депресије и анксиозних поремећаја. Иза њих су они који су долазили због сметњи услед употребе алкохола и других активних супстанци.
- Испитали смо 240 одраслих особа између 18 и 65 година колико се квалитет њиховог живота смањио због ширења инфекције короном и 59 одсто изјаснило се да знатно лошије живи - каже, за "Новости", др sc. Вања Мандић Маравић, пи-ар Института за ментално здравље. - Питали смо их да ли су били у изолацији, да ли су боловали или изгубили неког ближњег. Само десет одсто људи је било близу ковид-инфекције и код њих су превладавали симптоми стреса. Били су узбуђени, нису могли да се опусте, раздражљиви. Већину смо пратили амбулантно, а око 80 одсто нових пацијената је добило фармакотерапију. Нисмо приметили знатнија погоршања код наших сталних пацијената, већина их је навикла на одређене тегобе - немир, анксиозност, депресију... Пандемија је за њих само искуствени догађај.
Већ десетак дана у Институту је поново активан телефон за психосоцијалну подршку. Као у време ванредног стања, лекари и психолози јављају се на позиве грађана и покушавају да им олакшају тегобе.
Успоставити свакодневну рутину
- ЗА наше психичко здравље важно је успоставити рутине, да не будемо у неизвесности шта ће бити сутра - каже Видојевић. - Потребна је доза разумног оптимизма, ако смо се провукли кроз многе тешкоће и ми и наши преци, онда ћемо стати на крај и овим проблемима. Важна је рутина. Ако се страх нагомилава, почеће да управља нашим понашањем.
- Пацијентима препоручујемо да се оријентишу на одржавање свеопштег здравља уз поштовање епидемиолошких мера, да планирају активности из дана у дан, да се окрену ка стварима које су под њиховом контролом, да ураде оно што могу за себе и своје најближе - објашњава наша саговорница. - На тај начин добијају контролу над својим животом. Сви морамо да се штитимо од негативних информација које се мењају из дана у дан. Довољно је једном дневно прочитати вести, све остало повећава анксиозност, тескобу, забринутост.
Стручњаци сматрају да је пласирање контрадикторних информација лоше у овом тренутку: има имунитета, нема имунитета, биће вакцине, неће бити вакцине... Страх потенцира и то што не знамо колико ће дуго трајати епидемија.
- Између здравих и болесних нема разлике, сви су забринути да не ухвате вирус и да се не разболе - каже психијатар др Бранислав Филиповић, управник Института за анатомију Медицинског факултета у Београду. - Чињеница је да овај вирус односи животе, то ствара анксиозност код многих. Страх за живот уз страх од заразе је примаран, који ако епидемија потраје може да пређе у депресију код људи који су осетљиви. Човек мора да буде веома јак и да има здраву околину. Породица је најздравија потпора, поготово деца. Она нису потпуно свесна опасности и другачије реагују.
Лекари сматрају да реалан страх за актуелну ситуацију мора да постоји, да су несаница, поремећај спавања, незадовољство, малаксалост, нормалне појаве.
Иако ковид 19 може да изазове тешке последице, психијатри подсећају да треба имати на уму да "не убија сваки метак".
- Ово није вече пред стрељање и не би требало да претерујемо у стварима које нисмо радили - објашњава Филиповић. - То ћемо моћи да радимо оног тренутка кад прође ова пошаст. Чињеница је да људи који су ретко излазили, који се нису дружили, којима је било свеједно да ли путују, одједном мењају понашање. То је страх од блиског краја. Људи се плаше да ће скончати и онда хоће да ураде све што нису, а заборављају да ће се у томе у чему нису искусни лакше заразити него у њиховим свакодневним активностима.
Филиповић каже да поједини психијатријски пацијенти добро реагују на епидемију:
- Као за време бомбардовања, шизофреничари се одлично сналазе, док анксиозни и депресивни налазе додатну храну за своју депресију. Неуротичари могу лоше да реагују, или ће радити оно што нису до сада, или ће се закључати у кућу и неће хтети никог да виде.
Заражени имају осећај кривице
- НЕ треба кривити заражене, сваком може да се деси болест - каже доктор Филиповић. - Љутња или агресија према њима није добра реакција. Међутим, много људи оштро реагује кад чују да је неко оболео. Да се заразимо можемо свуда, довољан је тренутак непажње. Осећај кривице заражени може да победи само уз помоћ психијатра. Зато у ковид-тимове треба обавезно укључити психијатре. Често се јављају пацијенти који су заразили ближњег који је преминуо. Осећај кривице они ће вући до краја живота.
А, како на пандемију реагују најмлађи, објашњава др Оливер Видојевић, психијатар за децу и адолесценте:
- Деца имитирају реакцију својих родитеља, породице и околине. Ако су људи прибранији, деца ће се осећати сигурније. Тамо где постоје одрасли који негирају постојање пандемије, говоре да вирус није опасан, деца ће својим друговима износити тај став. Адолесценти имају посебан став за који видимо да мора да се мења. У првом налету се говорило да су отпорни, да ређе оболевају и да пролазе лакше. Сада се види да то није тачно и да могу да имају тешку форму болести. Неустрашивост која је нормална и очекивана у адолесцентском узрасту сада се окреће против њих. Они се, међутим, и даље понашају прилично изазивачки - организују корона-журке, партије... Последице могу да буду лоше и тешке по децу, а још теже за чланове њихових породица.
Колико ће бити млађих пацијената то ће се тек видети са доласком школске године, каже Видојевић. Тада ћемо имати јаснију ситуацију колико се стварно јавља деце и адолесцената ради помоћи.
Препоручујемо
ВРТИЋ НЕЋЕ РАДИТИ ДВЕ НЕДЕЉЕ: Међу зараженима у Прњавору и васпитачица
26. 07. 2020. у 17:51
РАСИНСКИ ОКРУГ: 28 нових заражених - у Крушевцу, Александровцу и Варварину
26. 07. 2020. у 16:06
СТИГАО ЖЕСТОК ОДГОВОР ТРАМПУ ОД ПРЕДСЕДНИКА: То је наше и тако ће остати!
ПРЕДСЕДНИК Панаме Хосе Мулино поручио је да Панамски канал припада његовој држави и да око тога неће бити преговора.
23. 12. 2024. у 08:54
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
"СРЦЕ МОЈЕ, ДУШО МОЈА" Дајана грца у сузама због Жике, а он је грли: "Сетила сам се наше свадбе" (ВИДЕО)
"ЗАСЛУЖИО си да те загрлим и пољубим..."
23. 12. 2024. у 10:06
Коментари (2)