ПЛАНИНАРЕЊЕМ ПРОТИВ СТРЕСА: У доба епидемије све више људи бежи из градова

ПЛАНИНЕ су простори слободе, и од почетка епидемије короне посећује их све више људи који беже из градова да би се одморили и пронашли мир "у висинама и ћутању". На планини се човек враћа својој исконској природи трагача за новим границама и видицима.

Фото Б. Субашић

Планинарење је заједничко име за лепезу активности, од опуштеног шетања - "ливадарења" до напорног пењања и верања.

Оно што планинарство разликује од осталих спортова јесте слобода да сами одлучите када ћете, где, како и колико да будете активни. У њему нема временских и просторних ограничења, и једини такмац такмичару је он сам, у покушају да надмаши сопствене границе. Зато планинар није усамљен ни када никог другог нема поред себе. Његова награда нису бодови и пехари већ усхићење широким слободним видицима, осећај задовољства самим собом и здрав умор, после кога следи дубок, окрепљујући сан.

Фото Б. Субашић

ХОДАЊЕ захтева концентрацију на оно чиме се тренутно бавите и не дозвољава да разговарате сами са собом о проблемима који вас свакодневно тиште. Ходање по планини је добро против стреса и подиже имунитет организма, утврдила су медицинска истраживања. Ово су само неки од мотива који све више људи окрећу ка планинарству и "аутдор активностима", што је посрбљен енглески назив за бављење спортом, рекреацијом и активним одмором у природи.

Планинарење доживљава планетарни процват, а Србија, када је реч о љубитељима оваквих активности, прати овај тренд. Инфраструктура која подразумева добро обележене стазе и уређене смештајне објекте, за разлику од свих земаља у нашем суседству, не прати потребе и интересовање. Ни то чак не обесхрабрује све више људи који на планини траже одмор од свакодневице.

Фото Б. Субашић

Планинарски савез Србије у клубовима има више од 15.000 регистрованих чланова, који готово сваког викенда организовано одлазе бар на једнодневне акције, од нискогорских излета до озбиљних, високогорских успона. Том броју треба додати све више искуснијих планинара који самостално или у мањим групама путују и истражују нове стазе и терене.

КАДА кренете у самосталне акције, њих у почетку треба правити на добро обележеним стазама које нису превише удаљене од цивилизације, у случају да вам је потребна помоћ.

Фото Б. Субашић

За планинарење је најважнија жеља да кренете, а потом следе обућа и одећа које пружају довољно удобности и заштите, уз ранац у који ћете ставити воду, пресвлаку, нешто хране, батеријску лампу и основну хитну помоћ коју умете да употребите.

Чак и ако идете са групом корисно је имати мобилни телефон са апликацијама за сателитску навигацију. Најпознатији бесплатни софтвери су: Wiew Ranger, Orux, Maps.me. Они могу да функционишу офлајн, без интернета и симултано, што даје већу сигурност у коришћењу. Пре него што кренете на планину прво увежбајте коришћење навигационог софтвера.

У телефону морате имати меморисане бројеве Горске службе спасавања, која је најефикаснија у пружању помоћи приликом свих планинарских незгода.

Фото Б. Субашић

РУДНИЧКА АВАНТУРА. Пешачење у летњем периоду је веома напорно и зато треба бирати стазе које су добрим делом под зеленилом и воде чистим сеоским и шумским путевима, а не кроз високу траву. Таква је добро обележена стаза која из варошице Рудник води преко сва три врха планине Рудник, који се нижу један за другим.

Веома је атрактивна и стаза од села Заграђе на Ибарској магистрали до рудничког врха Острвица, остатка вулкана. Она иде асфалтом и широком шумском стазом до подножја вулканске купе, одакле се степеницама пење до остатака старе тврђаве. Из тог последњег дела под зеленилом ступа се на голу стену, која само издалека делује страшно. У ствари, пењање на њу није компликовано, а на отвореним деловима све време постоји сајла за коју се можете држати. Поглед са Острвице је један од најлепших призора у Шумадији.

Од центра Љига, паралелно са магистралом, води пут по некадашњој траси "ћире", која је као смишљена за бициклисте и шетаче, све до Кадине Луке. Од Ибарске магистрале се код Кадине Луке одваја пут ка Славковици, одакле почиње дужа стаза до врха Рајац. Ко нема жељу да дуже пешачи, може асфалтом да стигне до планинарског дома и одатле иде у шетње по Рајцу.

Фото Б. Субашић

ВАЉЕВСКА РИЗНИЦА. Из центра Ваљева води једна од најлепших планинарско-шетачких стаза Србије, кроз клисуру реке Градац до манастира Ћелије.

Ваљевске планине су права ризница лепих стаза, а једна од лакших и најживописнијих креће асфалтом од села Поћута на магистралном путу од Ваљева ка Бајиној Башти. Она се наставља поред манастира Пустиња у живописној клисури Јабланице, до етно-села "Бебића лука". Све до њега пружа се асфалт. Они са добром кондицијом и жељом за планинарењем од шале се могу попети до врха Јабланик или Медведник где постоје планинарски домови. Краћа стаза по сеоском путу поред засеока Пиргићи води до врха Орловица, изнад клисуре Јабланице и манастира Пустиња.

Фото Б. Субашић

Стаза која спаја три врха Повлена почиње на превоју Дебело брдо. Она је једна од најпопуларнијих међу српским планинарима, а у близини постоје два планинарска дома и приватни смештај. На истој магистрали налази се и село Гнила Присека, које ћете препознати по бензинској пумпи и два ресторана. Одатле креће наниже око четири километра дуга стаза до клисуре Рогачице и воденице Саве Савановића. Прекопута продавнице, кроз шуму води стазица дуга око три километра до врха Црвена стена, на масиву Гвоздачких стена, са кога се пружа величанствен поглед на Подриње.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације