"Пиј воду са два извора": Писма краља Милана Обреновића сину Александру откривају историјске тајне (ФОТО)

ПОВЕРЉИВА писма краља Милана Обреновића сину, младом краљу Александру, захваљујући адвокату Виктору Лазићу и Удружењу "Адлигат", враћена су у Србију, после 117 година, откад су опљачкана.

Фото: Новости архива

Информације у њима суштински мењају поглед на епоху у којој се Европа припремала за ратове у 20. веку и Миланову личност, кажу историчари.

- Ова писма су изузетно значајна јер је архива Обреновића опљачкана или уништена после Мајског преврата 1903, па смо сведочанства о овој династији добијали најчешће из извора њених опонената - каже професор др Сузана Рајић, шеф Катедре за историју српског народа у новом веку Филозофског факултета у Београду.

Фото: Новости

Она се 20 година бави временом Обреновића, видела је документа о њима у тајним архивима Русије и Ватикана, али збирка од 27 рукописа ју је изненадила.

- Краљ Милан писма пише 1897. у Бечу и упозорава сина на драматичне промене које се припремају у Европи. У то време Балкан је буре барута које прети да експлодира, а велике силе се убрзано наоружавају. Милан упозорава сина, младог владара, да је Србија у опасности јер је војно неспремна. Пола године касније он се враћа у Србију, а Александар га поставља за команданта Активне војске. Као први генерал свог сина, Милан изводи суштинске реформе, од школовања стручних кадрова до набавке оружја. Он је творац српске војске која је побеђивала у балканским ратовима и Великом рату.

После пљачке и у Мајском преврату многе ствари Обреновића појаљивале су се на светским аукцијама, али за драгоцена писма се није знало. Информације о њима је, усред епидемије короне, добио Виктор Лазић, адвокат и светског путник, председник Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу "Адлигат".

- Схватили смо да је реч о документима од изузетног значаја и да морамо да реагујемо брзо. Набавили смо их упркос затвореним границама и у тај подухват уложили велика средства, а још нисмо све отплатили. До писама не бисмо дошли да није било Милоша Јанковића, Адама Софронијевића и Стеванке Чешљаров. Добијали смо астрономске понуде за њих, али смо их одбили. Писма српског краља су баштина српског народа, а "Адлигат" је задужбина која је чува - каже Лазић, председник Удружења.

Он не жели да открије извор писама јер их, како тврди, има још. С пажњом нам их показује на одлично очуваној хартији са краљевским меморандумом, густо испуњеним ситним исписаним рукописом. Редови су некада равни, смирени, очигледно писани у самоћи, за столом, а некада су искошени и брзо бележени, можда на колену, са подвученим речима.

- Његове информације су невероватне, он преноси сину садржај разговара са најважнијим људима европске политике и дипломатије до којих нико, не само из Србије, већ из много већих земаља, не би могао лако да дође. А Милан им је поверљив пријатељ. Посматрајући краља кроз призму писама, видимо изузетно образованог човека, беспрекорног дипломату, па чак и обавештајца који даје сину животно важне информације. То показује његову љубав и бригу за Србију, потпуно супротно уобичајеној искривљеној представи.

Фото: Новости

Краљ Милан је био човек испред свог времена, владар мале земље који се суочавао с неразумевањем заостале средине. Упркос отпорима, оставио је Србији све њене најважније институције, од модерне војске до акадремије наука.

- Краљ Милан је и после абдикације за Европу и даље био краљ, иако је круну предао сину - каже проф. др Сузана Рајић. - Њега су уважавале најзначајније личности тога доба и захваљујући томе је дошао до информације о састанку аустроугарског и руског цара у Зимском дворцу, на коме су се они договарали о судбини Балкана, о чему пише сину. Ова писма су драгоцена и као упозорење на штетност наших традионалних подела и искључивости. Оне су нас довеле до брисања историјског памћења и неспособности да разумемо и прошлост и садашњост.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације