ЛУКУ И МАРКА СИМОНОВИЋИ ЧЕКАЛИ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ: Како изгледа и колико траје усвајање деце у Србији?

В. Црњански Спасојевић

17. 12. 2024. у 07:00

ПРЕ три године и осам месеци Ана и Радоје Симоновић из Крагујевца усвојили су два дечака - браћу Луку и Марка, који су у то време имали 10 и 12 година.

ЛУКУ И МАРКА СИМОНОВИЋИ ЧЕКАЛИ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ: Како изгледа и колико траје усвајање деце у Србији?

Foto: Zoran Jovanovic

Они су постали део породице Симоновић када је Ана имала 43, а Радоје 55, и после више безуспешних покушаја биомедицински потпомогнуте оплодње. Од уписа у Регистар до дана када су деца ушла у њихов дом, прошло је између три и четири године.

- Већу срећу нисмо могли да доживимо. И даље заплачем када се сетим прве температуре млађег сина и реченице: "Мама, хвала ти што никад нећеш да нас оставиш" - каже нам Ана.

Сећа се, наравно, и првог сусрета и њиховог погледа који је говорио: "Вратите се по нас, чекамо вас!"

- Када су дошли у наш дом, ноћу смо се шуњали у дечју собу да их гледамо како спавају - прича Ана.

Пошто су ушли у процедуру за усвајање, нису имали са ким да поделе искуства, јер су други родитељи који су прошли кроз процедуру махом ћутали. Зато они данас радо причају и желе да помогну саветом. Између осталог, са будућим потенцијалним усвојитељима разговарају у оквиру Саветовалишта за усвајање, које је основано пре годину дана.

Да Симоновићи данас крећу из почетка, како каже Ана, не би чекали бебу, девојчицу, већ би се раније одлучили за усвајање веће деце.

- Најбитније је да оба родитеља буду сложна, да буду истрајна и упорна, и да не одустају - поручује Ана Симоновић.

Privatna arhiva

Породица Симоновић

Од почетка ове године до 11. децембра усвојено је 42 малишана, а током прошле 62, потврђено је за "Новости" у Министарству за бригу о породици. А, у Јединственом личном регистру усвојења је 302 деце општеподобних за усвојење и 742 заинтересованих супружника, ванбрачних партнера и појединаца.

МЛАЂИ НИЈЕ ЗНАО ДА ЧИТА, А САД СЕ ТАКМИЧИ

ВРЕМЕ које су проивели у процедури за усвојење Симоновиће је, како каже Ана, научило стрпљењу:

- Једном смо чак позвани на разговор, мислили смо да је прошао сјајно, а онда смо одбијени. Зато смо решили да путујемо и искористимо време за себе, јер га касније неће бити. Била је то добра одлука, опустили смо се. Онда је једног дана зазвонио телефон и саопштено нам је да смо одабрани за два дечака. Иако смо прво желели девојчицу млађег узраста, када смо ово чули, срце нам је ударало као лудо - сећа се Ана.

Међутим, и од тог разговора прошло је три месеца, док их нису опет позвали. Уследило је први сусрет, препун треме са обе стране, па адаптација, и коначно су се, као права породица, нашли под истим кровом. Почео је период љубави и среће, али и изазова. Са децом је морало доста да се ради, јер су били социјално запуштени. Млађи није знао да чита и пише, а данас иде на регионално такмичење из географије!

- Одолева свим увредама и изборио се за своје место. У почетку нико није хтео да седи са њим, отимали су му и бацали ужину, једном је добио батине јер је пријавио дечака који је доносио ланац и нож у школу. И старији је имао непријатна искуства, и са батинама и са осећајем обележености. На часу страног језика професорка га је подигла када су причали о усвајању и пред целим разредом му постављала за њега непријатна питања. После тога се повукао у себе. Сате и сате смо провели разговарајући - прича Ана, и наглашава да је са децом важно стално причати. Њихова срећа и успеси награда су родитељима.

За годину дана постојања Саветовалишта за усвајање, како каже главна координаторка Драгана Крстић, јавило се око 5.000 људи, како оних који размишљају о усвајању, па желе да се информишу, тако и оних који су већ у процедури, и желе да чују туђа искуства, али и оних који су спремни да деле оно кроз шта су већ прошли при усвојењу, попут Симоновића.

- Многи дођу само да се распитају, па нам се после јаве да су спремили папире и да улазе у процедуру. Некима помажемо око попуњавања документације. Има доста парова код којих је дете већ дошло, па су им потребни савети и консултације: како да уведу правила понашања, а да то не изгледа грубо, када и како да упознају дете са фамилијом и пријатељима, када и како да му кажу да је усвојено. Занима их и како да се поставе када је у питању школа, да ли да кажу да нису биолошки родитељи, шта да раде ако дете буде изложено вређању вршњака - каже Драгана Крстић.

Они могу да поразговарају и са психологом и са родитељима који су раније усвојили малишане. Честа питања везана су и за то колико је потребно усвојеном детету да се опусти и покаже емоције. Пракса показује да оно понекад плаче за хранитељем, али се после две до четири недеље опусти, па већина убрзо има осећај да су одувек заједно.

Посебно изазовне су оне ситуације када усвојена деца желе да упознају биолошке родитеље. Многи усвојитељи се овога плаше. Драгана Крстић објашњава да је то саставни део одрастања и трагања за идентитетом, и да би усвојитељи требало детету да пруже сву могућу подршку и што више о томе разговарају.

Privatna arhiva

Драгана Крстић

Иначе, Драгана и њен супруг, поред биолошког детета, желе и једно да усвоје, па су већ дуже време у процедури. Први део процедуре, у ком стручњаци центра за социјални рад процењују подобности усвојитеља, траје најчешће од пола године до годину, после чега следи обука за усвајање и они који су прошли улазе у Јединствен регистар. Након тога чека се да се особине и захтеви породице поклопе са потребама конкретног детета, што може да потраје годинама, па саветовалиште нуди психолошку помоћ.

- Дешава се да код нас дођу парови који хоће искључиво бебу, а онда кроз разговор схвате да они заправо желе дете и да им ни године, ни пол нису важни. Неки, који су и по седам година чекали, касније су се кајали зато што раније нису променили жеље. За ових годину дана уочили смо два проблема са којима се срећу потенцијални усвојитељи и о којима смо разговарали са надлежнима у Министарству за бригу о породици. Први је везан за то да кад усвојимо дете старије од пет година, немамо право одсуства са посла. Приморани смо да се довијамо боловањима, одморима, неплаћеним данима, како бисмо провели потребно време са малишанима на самом почетку заједничког живота и адаптације. Са друге стране је опција да дете, које је тек дошло у нову породицу и коме је све непознато, сместимо у вртић, где је такође непозната средина - каже Крстићева.

ЈЕДАН ЦЕНТАР БОЉЕ РЕШЕЊЕ

САМА процедура усвојења би се, уверени су у Саветовалиштву, завршавала брже када би се променио модел рада са потенцијалним усвојитељима.

- Највише бисмо волели када би могао да се формира један центар са неколико запослених, који би се бавио само усвојењима. Овако, поред свих дневних проблема са којима се суочавају запослени у центрима за социјални рад, ми им дођемо као додатно оптерећење - констатује Драгана Крстић.

Други проблем везан је за важење и обнављање документације, коју родитељи предају у иницијалном делу поступка. У Саветовалишту примећују да би било лакше и једноставније да имају обавезу поновне доставе документације само ако се догодила промена у односу на првобитно предате папире (рецимо, ако промене посао или адресу), а не на шест месеци као сада.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

РУСИЈА СЛАВИ! Почело укидање санкција, Русима стигла дозвола за Светско првенство