ЖЕНУ УБИЛИ И СКАЛПИРАЛИ: Тридесет три године од ужасног злочина над цивилима у Паулин Двору

У ноћи 11. на 12. децембар 1991. више припадника 130. бригаде Хрватске војске (ХВ) упало је у кућу Андрије Буквића у селу Паулин Двор код Осијека, у којој су били у некој врсти кућног притвора мештани махом српске националности. Због одмазде за смрт саборца, из аутоматског оружја и ручним гранатама, ликвидирали су 18 цивила, од чега 17 Срба и једног Мађара, просечне старости 64 године.

Архива

Међу убијенима је било осам жена и четири брачна пара. Само из породице Катић убијени су Дмитар (82), његови синови Милан (59) и Петар (54), снаха Босиљка (47) и рођака Драгиња (69), наводи ДИЦ "Веритас".

После мучног убиства, 17 посмртних остатака је одвежено са места злочина и сакривено на простору војног складишта Луг код Чепина, а "гробница" закамуфлирана старим расходованим возилима, док је на месту злочина остављен скалпирани леш Даре Вујновић (57), која је затечена и убијена ван "куће смрти". Ујутро су злочинци кућу Андрије Буквића експлозивом сравнили са земљом да би уклонили трагове злочина.

- Истога дана, из своје куће, која је била под стражом, нестала је болесна и непокретна старица Милка Лапчевић (81), чије је тело почетком марта 1992. пронађено смрзнуто у јарку, у близини села Храстин, на око два и по километра од куће. За овај злочин убрзо је дознао и комадант оперативне зоне, пуковник Карл Гориншек и обавестио Главни штаб ХВ-а и "про форме" наредио истрагу, која се претворила у строго чувану тајну - каже Саво Штрбац из "Веритаса".

О овом злочину је поново почело да се говори тек крајем новембра 1996, када су око складишта Луг почели да се врзмају хашки истражиоци, због чега је тадашњи комадант Другог зборног подручја, генерал Ђуро Дечак, од тадашњег шефа Хрвтске извјештајне службе (ХИС) Мирослава Туђмана, тражио мишљење о прелокацији посмртних остатака. Под надзором Сигуроносно - информативне службе (СИС), на чијем челу је тада био пуковник Анте Гугић, и уз пратњу и знање Криминалистичког сектора Војне полиције, којем је на челу био бојник (мајор) Анте Главан, транспорт посмртних остатака, спакованих у белу пластичну бурад, средином јануара 1997, обавила је Карловачка инжењеријска бригада ХВ-а.

Архива

Посмртне остатке паулиндворских жртава, на локацији Ризвануша, на Велебиту, у близини Госпића, око 500 километара далеко од примарне гробнице, пронашли су и ексхумирали истражиоци Хашког трибунала, у мају 2002. Годину дана касније, породице су их идентификовале на Заводу за судску медицину у Загребу и већину сахраниле у заједничку спомен-гробницу у њиховом селу, коју су сами изградили и финансирали. Посмртни остаци Лапчевић Милке ексхумирани су у јуну 2006. са Централног гробља у Осијеку, а идентификована је у октобру исте године и сахрањена на истом гробљу.

Због ратног злочина против цивилног становништва извршеног у Паулин Двору, у марту 2003, оптужена су само двојица припадника 130. бригаде ХВ ка непосредни извршиоци. На суђењу, које је потрајало све до 2013, правоснажно су осуђени Никола Иванковић на 15 и Енес Витешкић на 11 година затвора.

- Иако је протекло 33 године од злочина у Паулин Двору, хрватско правосуђе за овај злочин још никога није процесуирало по командној одговорности, као ни оне који су прикривали, односно наредили, организовали и реализовали премештање посмртних остатака жртава каже Штрбац.

По пописуиз 1991, у Паулин Двору је живело укупно 168 становника: 147 Срба, девет Југословена, четири Хрвата и осам осталих. По попису становништва из 2021. у селу је живео укупно 71 житељ (29 мушкараца и 42 жене) без навођења националне припадности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације