У ДРАГАНУ И РАДОСЛАВУ САД КУЦАЈУ СРЦА ДОНОРА: На Клиници за кардиохирургију УКЦС за два дана спасена два живота

СРЦЕ донора Драгану (36) из Младенова код Бачке Паланке пресађено је у недељу.

Foto: Zoran Jovanovic

Само дан касније, исто на Клиници за кардиохирургију УКЦС, срце донора добио је и Радослав (48) из Блаца код Прокупља. Тако су у два дана спасена два живота! И Драган и Радослав потврдили су нам данас да се сада осећају добро. Још су у болесничким постељама, опорављају се пуни наде и захвалности породицама донора.

До спасоносног позива, који је уследио када су две породице - једног пацијента у стању мождане смрти у УКЦ Војводине, а другог у Ургентном центру УКЦС, одлучиле да донирају њихове органе, и Драган, и Радослав, били су "везани" са постељу. Њихова срца радила су само 10 одсто, и бубрези су попуштали. Једино што су имали, била је нада да ће се појавити подударни донор.

- Сада се надам скором опоравку и одласку кући - каже нам Драган из своје болничке постеље. - Хвала породици донора и мојој породици и целокупном здравственом систему. Веровао сам да ми има лека. Одлазио сам на спавање и будио се уз молитву. Једном сам чак и сањао да сам добио ново срце. И ето, позив је уследио.

Драган је на трансплантацију срца чекао пуних пет година, уз подршку супруге и двоје деце.

У истој соби, у кревету до њега лежи Радослав који је 2016. имао тежак инфаркт након којег је срце почело да слаби.

- Добио сам нови живот захваљујући породици донора и дивном тиму лекара - каже нам Радослав, иако на лицу има маску за кисеоник. - Док ме нису позвали живео сам са мишљу "шта ми Бог да". Срећом, десило се да добијем ново срце.

Да је срећа била битан фактор за нови живот Драгана и Радослава потврђује и асистент др Емилија Несторовић, начелница Клинике за трансплантацију срца и механичку потпору срцу Клинике за кардиохирургију Универзитетског клиничког центра Србије:

- Када се појави донор није довољно само да се имунолошки поклапа са примаоцем органа, већ је битно да постоји подударност и у антрополошким карактеристикама. Јер, није могуће срце човека који је висок 160 сантиметара, пресадити човеку од скоро два метра висине.

На трансплантацију срца у нашој земљи тренутно чека 60 пацијената, а најмлађи има 22 године.

- Тај списак никад није коначан, јер, нажалост, увек пристижу нови пацијенти, а има оних који не дочекају спасоноси позив - каже др Емилија Несторовић. - Недавно нам је преминуо младић од 18 година, јер није дочекао донора. Али, оно што ме охрабрује, јесте да има најава да ће још једна породица дати сагласност.

Трансплантације срца, које су урађене Драгану 24. новембра, а Радославу 25. новембра, предводили су професор др Светозар Путник и др Саша Качар. Ова оперативна процедура траје више од три сата, а у њу је уљкучен тим од чак 50 лекара и техничара.

У Клиници за кардиохирургију УКЦС урађено је досад 56 трансплантација срца, а у Институту "Дедиње" који је ове године обновио програм после пуне три деценије, срце донора добила су два пацијента.

- Са истом стрепњом као и сами пацијенти чекамо срце донора - каже др Емилија Несторовић. - Било би боље да имамо више кадаверичних давалаца, јер многи са списка за донорски орган не могу дуго да чекају. То су стања која се стално компликују, јер попуштање срце узрокује попуштање и других органа:бибрега, јетре, плућа. Многи од наших пацијената, које пратимо ишчекујући донора, млади су. Тренутно је међу кандидатима за трансплантацију један пацијент којем срце ради свега седам одсто. Овде у интензивној нези дежурамо нон-стоп, не сме да се догоди ни најмањи привид.

Прелазно решење док се чека орган за неке је срчана пумпа, а то је за оне пацијенте којима је ослабила лева страна срца. Код пацијената који имају обастрану срчану слабост једини спас је пресађивање срца.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације