PROBIOTIC EXCELLENCE CENTER

Промо

29. 11. 2024. у 15:44

БЕОГРАД домаћин међународног педијатријског научног симпозијума.

PROBIOTIC EXCELLENCE CENTER

Фото: Промо

У петак, 29. новембра, у хотелу Хилтон у Београду, одржан је шести по реду Педијатријски научни симпозијум са међународним учешћем, у организацији Probiotic Excellence Centra AbelaPharm. Више од 400 педијатара присуствовало је овом престижном догађају, на којем су еминентни стручњаци из области педијатријске гастроентерологије, алергологије, пулмологије, неонатологије и гинекологије представили најновија истраживања о значају микробиоте и њеном утицају на здравље.

Фото: Промо

 

Међународни симпозијум свечано је отворио председник Удружења педијатара Србије, проф. др Georgios Konstantinidis, наглашавајући да пробиотици представљају будућност у превенцији многих болести, те да се из године у годину у овој области бележи све већи напредак у научним сазнањима

РАСТЕ ОТПОРНОСТ БАКТЕРИЈА НА АНТИБИОТИКЕ

Откриће антибиотика донело је револуцију у лечењу бактеријских инфекција, али је њихова прекомерна употреба постала мач са две оштрице. Све је више бактерија отпорних на антибиотике. 

Клинички фармаколог, проф. др Милица Бајчетић истиче да су антибиотици најпрописиванији у популацији деце узасту од 1 до 4 године у болничким установама и у узрасту од 2 месеца до 11 године у примарној здравственој заштити у Србији. Осим тога, преко 85% антибиотика се пропише деци са инфекцијама горњих дисајних путева, акутним бронхитисом и другим инфекцијама најчешће узрокованим вирусима. У овим стањима третман антибиотицима не доводи до побољшања, а значајно утиче на развој резистенције. 
Додатно, највећи број прописаних антибиотика чине они широког спектра који управо негативно утичу на микробиоту и могу повећати ризик од развоја алергија, астме и других хроничних обољења.

 

Фото: Промо

 

 

ШТА КАЖУ ЗВАНИЧНЕ СМЕРНИЦЕ О ПРОБИОТИЦИМА

Проф. др Бранислава Миљковић, шеф катедре за фармакокинетику и клиничку фармацију Фармацеутског факултета у Београду и председник савеза фармацеутских удружења Србије, представила је националне смернице за пробиотике. Она је истакла да се, рецимо, потребе деце која пију антибиотике разликују од оних која имају дигестивне сметње или која се суочавају са другим здравственим изазовима. Тек када разумемо сврху за узимање пробиотика можемо препоручити одговарајући пробиотски препарат. 

Према Смерницама, уз антибиотике прва препорука је Saccharomyces boulardii, јер као пробиотска квасница једини може да се користи истовремено са антибиотицима.

ЗАШТО ЈЕ СВЕ ВИШЕ ГОЈАЗНЕ ДЕЦЕ 

У свом излагању др Драган Прокић, педијатар -гастроентеролг истиче да су студије показале да гојазна деца често имају другачији састав микробиоте у поређењу са вршњацима нормалне телесне масе. 

Проф. др Флавиа Индрио, педијатар гастроентеролог из Италије наглашава да су  истраживања показала да микробиота утиче и на експресију гена повезаних са складиштењем масти, што указује да може повећати или смањити ризик од гојазности.

 

Фото: Промо

 

 

ШТА ПОВЕЗУЈЕ БАКТЕРИЈЕ И ПРЕВРЕМЕНИ ПОРОЂАЈ

Уважени професор гинекологије са Медицинског факултета из Беча, др Љубомир Петричевић истиче да су истраживања показала да неравнотежа вагиналне микробиоте мајке може повећати ризик од инфекција и упала, што доводи до превременог порођаја. 

ПРЕТЕРАНА ХИГИЈЕНА ЛОШЕ УТИЧЕ НА ЗДРАВЉЕ ДЕЦЕ

Уколико у раном детињству деца имају смањен контакт са неким микроорганизмима повећава се могућност да дете оболи од алергијских болести, каже хигијенска хипотеза. Креће се од претпоставке да су данашњи домови сувише чисти и стерилни, па дете не може да ступи у контакт са вирусима, бактеријама или паразитима. Због тога њихов имунолошки систем неретко постаје преостељив, што повећава ризик од бројних алергијских болести. 

 

Фото: Промо

 

 

АЛЕРГИЈЕ СВЕ ЧЕШЋЕ У ДЕЧЈЕМ УЗРАСТУ 

Атопијски дерматитис (екцем) спада међу најчешће хроничне болести код деце. Карактеришу га свраб, цревнило и промене на кожи. Увежена професорка др Зорица Живковић, педијатар пулмолог, представила је студију спроведену у Клиничко-болничком центру ‘’Др Драгиша МИшовић’’ чији је циљ био да истражи да ли пробиотици могу смањити ризик од појаве екцема. Истраживање је показало да комбинација пробиотске културе Lactobacillus rhamnosus GG, цинка и витамина Д3 (BebiCol), уколико се узима током прва три месеца живота значајно смањује тежину и број атопијских промена на кожи. 

 

Фото: Промо

 

 

ПРВИХ 1000 ДАНА  

Поред научних предавања, учесници су имали прилику да учествују у панел-дискусијама о значају микробиоте у неонатологији. Прим. др сци. мед Татјана Николић из ГАК Вишеградска и Проф. Аспазија Софјанова из Универзитетског Клиничког центра Скопље су говориле о томе због чега су првих 1000 дана живота кључни за успостављање здраве цревне флоре. Овај период обухвата трудноћу, прву и другу годину живота и у великој мери утиче на то да ли ће особа касније у животу имати здраву микробиоту или не, односно да ли ће се развити у здраву особу или ће бити склона развоју неких болести. 

Симпозијум је још једном потврдио да разумевање микробиоте отвара врата индивидуалном приступу здрављу деце и одраслих. Организатор, Probiotic Excellence Centar AbelaPharm, наставља да инспирише педијатријску заједницу и унапређује научно-стручну праксу кроз едукацију и иновације.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve
РУСИ ОТКРИЛИ ПЛАН НАТО-а: Окупираће Украјину и поделити је између ове четири државе!

РУСИ ОТКРИЛИ ПЛАН НАТО-а: Окупираће Украјину и поделити је између ове четири државе!

НАТО план за Украјину суштински значи распоређивање у земљи такозваног „мировног контингента“ од око 100 хиљада људи и, фактички, њену окупацију, а украјинске територије ће поделити Велика Британија, Немачка, Пољска и Румунија, саопштила је Спољнообавештајна служба Русије.

29. 11. 2024. у 09:36

УПОЗОРЕЊЕ ХРВАТСКОГ БЕЗБЕДЊАКА: У случају рата не бисмо заштитили ни седмину становништва

УПОЗОРЕЊЕ ХРВАТСКОГ БЕЗБЕДЊАКА: У случају рата не бисмо заштитили ни седмину становништва

ХРВАТСКА, у случају рата, не би могла да заштити ни седмину становништва, хране не би било ни за месец дана, а становништво не би разликовало сирену за општу од оне за ваздушну опасност

29. 11. 2024. у 08:16

Коментари (0)

БРЖИ СТЕ ОД ИНФАРКТА! Хрватима Срби криви за то што је Динамо Загреб декласиран у Лиги шампиона