ДА НАЈБЛИЖИ УКАЖУ ПРСТОМ НА УБИЦЕ: Ко у Хрватској добија накнаду штета због страдалих цивила у рату
ПОРОДИЦА Рајић једна је од неколико хиљада оних које су тужиле хрватску државу од рата наовамо због нанетих душевних боли насталих услед мучења илу убиства њихових најмилијих. Како објашњава Саво Штрбац из "Веритаса", прве тужбе поднете су још у рату, а масовно после њега, нарочито после 2003. када је донет сет закона у Хрватској, међу којима и Закон о накнади штете проузроковане незаконитим деловањем хрватске војске и полиције.
- Чинило се да ће бити лако доказати нанету штету у случајевима где су убијани недужни цивили, као у Олуји, Бљеску, на Петровачкој цести - објашњава Штрбац. - Међутим, испоставило се да ово није баш тако лако јер је хрватско правосуђе захтевало од породица које туже да упру прстом у конкретна лица која су починила злочине. То, наравно, у највећем броју случајева није било могуће. Тако је правосуђе прихватало само тужбене захтеве у случајевима где су постојале осуђујуће кривичне пресуде против хрватских војника или полицајаца. Рецимо, у случајевима везаним за сплитску Лору, убиства у Медачком џепу, Госпићу, на Коранском мосту... Ту су породице добиле неку одштету. У осталим предметима жалбени поступци су најчешће и даље у току, а неки трају већ три деценије.
Наду, ипак, дају два предмета пресуђена пред Европским судом за људска права у Стразбуру. Реч је о убиствима заробљених војника у "случају Оћестово" и заробљених цивила у "случају Уздоље". У овом другом случају једна сведокиња, иако рањена, успела је да преживи и касније чак да исказ у Хагу. Пошто су у оба случаја хрватски судови негативно пресудили јер породице нису успеле да укажу на конкретне убице, Европски суд је закључио да су хрватски судски стандарди превисоки и да је на држави терет доказивања да није крива, односно да их нису убиле хрватске снаге, а не обрнуто, да породице доказују њену кривицу.
После те одлуке, једна породица која је претходно изгубила све спорове и морала да плати парничне трошкове неколико хиљада евра, добила је у поновљеном поступку позитивну првостепену пресуду.
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
СУСРЕТ МЕРКЕЛОВЕ И ТРАМПА Питао је за Путина, а папа јој рекао: "Савијај, савијај, савијај - али осигурај да не пукне"
ДОБАР део одломака се односи на састанак који је имала са Трампом у Белој кући у марту 2017.
21. 11. 2024. у 17:17
Коментари (0)