Друштво

ПРИЛОЗИ ЗА НЕЗАБОРАВ - ДЕЧАЦИ НА КОЛУБАРИ ЈОШ ЧУВАЈУ СТРАЖУ : Путевима славе и страдања легендарног батаљона 1.300 каплара 11.

Милена Марковић

29. 10. 2024. у 13:30

ВЕЛИКА жртва коју је српски народ поднео током Великог рата, полажући на олтар отаџбине своје синове, сами цвет будућности, не би имала смисла уколико не би била и порука и опомена.

ПРИЛОЗИ ЗА НЕЗАБОРАВ - ДЕЧАЦИ НА КОЛУБАРИ ЈОШ ЧУВАЈУ СТРАЖУ : Путевима славе и страдања легендарног батаљона 1.300 каплара 11.

Поука колико је слобода скупа и колико је велика њена цена онда када се изгуби.

Ове јесени је пуних сто десет година од славне и светле епопеје коју ниједан народ у историји није уписао у трајање као народ Србије. Епопеје, али и трагедије, када су дечаци, тек замомчени, кренули да спасавају фронт на коме су уморни ратници трошили последње трунке снаге. И последње залихе муниције.

Батаљон 1.300 каплара, управо у овим данима 1914. године, после тек два месеца обуке спремао се за прве борбене јурише. Међу њима није било раздвајања. У четама, ешалонима... У рововима и траншеима били су сви једнаки. И синови сељака, и синови министара. Синови председника владе, афирмисаних писаца, ђаци и студенти са најбољим оценама. Сам крем српске будуће интелектуалне елите.

Подсећамо још једном, на крају овог нашег серијала, на дане у којима су транспорти српских ђака кренули у одсудну битку. Битку на Колубари. И то је тек део наших прича објављених претходних једанаест дана на страницама "Новости". Прича болнијих од бола.

Од живих рана које кључају, и не дају нам мира, све док их се одричемо.

Скопље, 26. октобар. Вагони спремни. Народ баца цвеће. Неко дотурио џак набрекао од вунених чарапа. Неко кроз прозор гура дрвени сандук.

- Све је ту! Колач. Свећа. Вино. Тамјан. Нек ти је са срећом - растајали су се отац и син, Трајко и Најдан Стојановић из Ниша.

Отац у годинама, Трајко леп као девојка, првенац му је и јединац. Младић је студент Филозофског. У Београду уписао другу годину. У чети је са Станиславом Винавером. Чети коју су, као момке из престонице, звали "рузмарини".

- Аууу, гостићемо се, видим ја домаћинска је то кућа - чује се Винавер, вазда расположен.

А у ваздуху туга и осећај коначног растанка о коме нико реч не проговара. Само се проломила песма:

"Рузмарине, моје росно цвеће, Београд те више видет неће..."

Кад је воз кренуо пут Ваљева и Колубаре, очајни родитељи бивали су као мравињак. Као тачке. Као пара из локомотиве и писак који се надгорњавао са безуспешном галамом машиновође: "У вагоне, децо, нећу да вас робијам. У вагоне."

- Шта ти је у пакету, отварај - окупили су се београдски шерети око Трајка, предвођени чудесним Винавером.

- Сутра ми је крсна слава. Света Петка... Сутра ћемо да се гостимо... - одговарао је Трајко.

- А, шта ако не буде тог твог сутра - навалили каплари.

- Биће, биће. Не дајте малодушју да вас ломи. Колач ломимо кад му је време... - одрешито ће опет Трајко.

Две недеље касније, који дан пре 15. новембра када су горели и земља и небо, бележи у сећањима Живко Васиљевић из Горњег Милановца, један из славног батаљона:

- Нашли смо Трајка у лапавици. Модрог и укоченог. Издало га срце. Згрнули смо на њега, на лице, које је у грчу замрзло осмех, доста лишћа и трња да му непријатељ не скрнави лепоту. Упалили остатак недогореле славске свеће. Волео бих да сам могао да га понесем.

Куда? Како? Све тутњи и све гори.

Трећина од 1.300 каплара на Колубари је остала на вечној стражи. Трећину је десетковао тифус и голгота кроз Албанију. Многима се гробови не знају. На Крфу и острву смрти - Виду, скончали су у плитким гробовима. Прекобројни чак и за оваква страшна и безимена вечна уточишта, нашли су можда мир у дубинама плавих гробница.

Др Александар Лукић, из Института за савремену историју, и Мира Којић, у књизи, посвети страдању и слави легендарног ђачког батањона упутили су најснажнију поруку поводом сто десете годишњице подвига и жртве 1.300 каплара.

- Данас, једанаест деценија од велике епопеје живи сећање на ђаке капларе и мора да буде живља него икада. Као што косовски мит порукама о несебичној, чистој и племенитој жртви за опште добро надахњује Србе, вековима после чувеног боја, тако и сећање на ђаке капларе, не сме да престане и нестане. Њихова жртва, положена за слободу отаџбине Србије у Великом рату, посебно у првој години борбе када су дали своју младост, своје снове, задужили су нас да буду више од епизоде у историјским читанкама. Значајан део културе сећања српског народа.

Препознали значајан траг у времену

У серијал "Новости", који је вратио сећање на легендарни Батаљон 1.300 каплара, уписали су се многи, ововремени чувари тог слободарског времена. У сусрет "Новостима" изашле су библиотеке из Шапца, Власотинаца... Из Младеновца библиотека "Деспот Стефан Лазаревић". Овде су нам поверили драгоцено издање, једини примерак у Србији Ратног албума Ристе Марјановића из Великог рата из кога смо преузели аутентично фото-сведочење и илустровали серијал.... Помогли су нам и у библиотеци "Петар Кочић" на Врачару. Драган Малешевић, потпуковник, и његова породица која деценијама баштини успомене на славне претке. Институт за савремену историју и библиотека у Љигу били су нам путоказ. Захваљујемо се свима који су препознали вредност мисије "Новости" у овим причама о слободи које баштини наш лист.

22. 10. 2024. у 12:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Познати

0 15

(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) БРУТАЛНО УБИЈЕН ПОЗНАТИ ПЕВАЧ: Испливао језиви снимак ликвидације (ВИДЕО)

ШВЕДСКИ репер Габоро, чије је право име било Нинос Хоури, убијен је на паркингу у четвртак увече, јављају локални медији.

21. 12. 2024. у 08:06

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

Свет

0 16

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07