ЗБОГ 190.000 ЕВРА ГОДИШЊЕ ОСТАЋЕМО БЕЗ БИБЛИОТЕКА: У већини европских држава писци се намирују из посебних фондова које попуњавају министар

ПОШТОВАЊЕ ауторских права које подразумева да писци и преводиоци добијају накнаду за свој рад је европска тековина и нико је не доводи у питање.

Фото: Р. Шегрт

 Међутим, уколико држава жели да поштује европске вредности, онда треба на себе да преузме и плаћање тог трошка. Јер, у већини европских земаља аутори се намирују из посебног фонда који финансира држава, а само је код нас предвиђено да тај намет плаћају јавне библиотеке. Уколико на снази остане обавеза да за сваку позајмљену књигу плаћамо по 15 динара, многе библиотеке ће бити угашене.

Ово поручују библиотекари из целе Србије који сматрају да треба донети другачије законско решење. Они имају и предлог за законодавце по коме би држава оформила посебан фонд при надлежном министарству, или при више ресора који су надлежни, а задатак библиотека био би да достављају податке о броју позајмљених публикација.

Подржавају их и писци, који треба да добију накнаду за ауторска права. И они сматрају да тај трошак не сме да падне на библиотеке. Тако књижевник Срђан Тешин, овогодишњи добитник Андрићеве награде, каже да је "неморално и неприродно" да то плаћају библиотеке.

Он сматра да су забуну око овог питања изазвали људи који се баве новцем, а не они који се баве културом.

- Мислим да је у питању јако лоша комуникација између надлежних ресора и људи који се баве културом, није разјашњено шта су чије обавезе - наводи Тешин. - Трошак за тарифе требало би да сносе локалне самоуправе, као што оне плаћају порезе и доприносе самосталним уметницима. Библиотеке не би смеле да трпе и плаћају тарифе од непостојећег новца.

Овај писац упозорава да су због административних заврзлама писци и библиотеке ушли у сукоб, што не би смело да се догађа.

- Писци нису иницирали оваква законска решења, а они који су направили овакав проблем треба и да га реше - поручује Тешин уз напомену да је реч о јако малом новцу који је изазаво огромне неспоразуме.

Иначе, Закон о ауторским и сродним правима који предвиђа увођење тарифе на послугу књига од 1. јануара, под капом је Министарства привреде, па би оно требало и да иницира измене на којима библиотекари инсистирају. Међутим, у библиотекама упућују и на Министарство државне управе и локалне самоуправе у чијој су надлежности општине и градови који су дужни да финансирају библиотеке као њихови оснивачи. Ту је и Министарство културе, на које се библиотеке у свему "ослањају", а чији је челни човек Никола Селаковић потписао петицију за стављање ван снаге прописа по коме су библиотеке обавезне да плаћају тарифу за послугу. Иначе, ову петицију потписало је око 2.000 грађана.

Законом је прописано да ће се новац од тарифа уплаћивати Организацији за остваривање репрографских права која има права на послугу, а према процени ове организације годишњи трошак на име ауторских права био би око 190.000 евра.

- То није много и мање је него што држава издвоји за једну златну медаљу са Олимпијаде - каже Милош Констатиновић из Репрографа. - За буџете градова као што је Београд или Нови Сад то су симболичне суме.

Међутим, библиотекари нам се жале да у мањим срединама локални органи власти тврде да новац за тарифе - немају, а када управници оду у општину са финансијским планом за наредну годину у коме је и ставка за тарифе добију одговор - одакле да вам дам тај новац.

Наши саговорници из библиотека упућују на примере из Хрватске и Словеније где је трошак тарифа преузела држава. Прецизније нам износе како то изгледа у Норвешкој, где трошкове на име ауторских права плаћа Министарство културе. У 2024. години, норвешка држава плаћа укупан износ од 162,1 милиона круна, што је око 140.000 евра. Овај износ се расподељује на 28 организација које управљају правима аутора и које затим исплаћују надокнаде носиоцима права. Тамо је средином октобра потписан нови десетогодишњи уговор између Министарства културе и библиотека.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације