У ШКОЛЕ УЛАЗИ ПРВИХ 20 ПЕДАГОШКИХ АСИСТЕНАТА: Министарство просвете направило план подршке ученицима укљученим у инклузивно образовање

ПЕТНАЕСТ година од увођења инклузије, редовне школе у Србији коначно ће добити педагошког асистента!

Arhiva Novosti

Према речима др Стевана Несторова, сарадника за инклузивно образовање при Министарству просвете, план овог Владиног ресора је да их ове године буде 20, а до краја следеће још толико.

Обуке прве групе су готове, чека се само да Влада усвоји уредбе којима ће се увести у каталог занимања и добити коефицијенте за израчунавање плата.

- Дефектолошки асистенти нису исто што и лични пратиоци - објашњава Милица Николић, родитељ седмака Лазара из Лајковца, који има аутизам. Она је председник удружења "Бази Мили", које је и покренуло петицију за увођење педагошких асистената у све школе.

- Док лични пратилац не мора да буде стручан и он ради с дететом један на један, педагошки асистент ради са групом деце. Он је спона између детета са сметњама у развоју, родитеља, наставника, друге деце и других родитеља. Не мора нужно да буде дефектолог, али је најбоље да јесте. Право на образовање је основно право сваког детета, па и оног са сметњама у развоју и инвалидитетом.

Удружење је урадило истраживање, које показује да недостатак педагошких асистената често доводи до дискриминације, јер група није припремљена за сарадњу са таквим дететом. Уједно, наставници не могу истовремено да се изборе са планом и програмом, пружањем помоћи детету које ради по индивидуалном образовном плану (нарочито ИОП 2) и пружањем знања остатку разреда. Иза истраживања стоји мр Данијела Вуковић, и сама особа са инвалидитетом. Без помоћи, она је савладала основно и средње образовање, факултет и магистраске студије. Баш због тога, како каже, залаже се да деца са развојним сметњама добију педагошког асистента, који ће бити регуларно запослен у школи.

Media centar

- Циљ нам је да се измени члан правилника који прописује престроге критеријуме за школу да добије овог асистента. Према правилнику, између осталог, један асистент иде на 20 деце која раде по ИОП 2, што је превелико оптерећење за асистента, а и мали је број школа, нарочито у унутрашњости, које то могу да испуне - каже мр Вуковић.

Проблеме нарочито имају школе ван Београда, Новог Сада или Ниша, јер мањина успева да добије праву подршку ресурсних центара. Ови центри су специјалне школе које су се пријавиле да помажу редовним школама и има их 13. Идеја је нова и још недовољно разрађена, па је и даље видан мањак кадрова, али се на томе, како је истакао Несторов, ради.

Биљана Жујовић директорка је основне школе "Миле Дубљевић" из Лајковца, коју тренутно похађа пет ученика по ИОП 2 и много њих по ИОП 1. Имају десет издвојених одељења и у свима понеко дете са сметњама у развоју.

- Пре Лазара, нисмо имали децу са аутизмом. И ми смо поред њега учили. Он је високофункционалан, одличан ђак. Пети разред, наставници, кабинетска настава, били су траума за сву децу, па и за Лазара. Долазили су нам други родитељи, било је отпора, неприхватања. Тражили смо помоћ школа у Ваљеву и Лазаревцу, које имају специјална одељења, алим нису имали довољно кадрова. С обзиром на број одељења, имамо право на три и по стручна сарадника, па смо запослили дефектолога са пола радног времена. Она ради посао педагошког асистента и ствари су се драстично побољшале - каже Биљана Жујовић.

Њен једини страх је шта ће се десити ако се број одељења смањи. Школа би тада изгубила право на тог стручног сарадника и ствари би се опет вратиле на почетак.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације