ПРИЛОЗИ ЗА НЕЗАБОРАВ - ВИНАВЕРОВ САН О СЛОБОДИ: Путевима славе и страдања легендарног батаљона 1.300 Каплара 7.

ТА жалосна лепота, то нешто болећиво и чаробно, горко и узвишено, слатно и чезнутљиво давало је моме сну дечачкоме коначну сигурност да ће се бајка доврхнути и остварити...

У шабачком позоришту (Винавер други слева), Фото Народна библиотека Шабац

А и за мене, као и за толике дечаке српске, у то доба у Србији, друге стварности и друге бајке није ни било. Није ничега било тако стварног и тако сновног... Није било друге, праве стварности и правог сна, осим ослобођења свих Срба и то ослобођења у слави. У заносу.

Вртоглавој лепоти. У неком великом баснословљу којим смо живели. Којим смо дисали сваким својим нервом и сваким својим дамаром.

Нико као Станислав Винавер, рођени Шапчанин, Јеврејин пореклом, један из славног Батаљона 1.300 каплара, није овако потресно, и до самог неба узвисио време славе и страдања у коме су и српски дечаци детињство и снове уградили у "жалосну лепоту" борбе за Србију у Великом рату. Те страшне, али подвижничке године, обележиће му живот и стваралаштво којим је задужио поколења.

Али, поколења му се не одужују ни у делићу онога чиме нас је задужио. Не, барем у оној мери сразмерној величини дела који је оставио српској култури. Часних изузетака има:

Повлачење српске војске, Везиров мост 1915. Фото Народна библиотека Шабац

Библиотека (Завичајно одељење) у Шапцу чува драгоцене записе о великану, суграђанину Станиславу Винаверу.

Писац, преводилац, дипломата, новинар... Неколико десетина књига, путописа, критика... његове су задужбине које је као споменик "подигао" отаджбини Србији за чију је слободу желео да погине.

Пред Грачаницом, древним српским манастиром, Енглезима који су били у посети Винаверу, а он баш пожелео да их одведе у задужбину српског идентитета, поручио је:

- Застаћемо, овде, у цркви која се налази на ивици Косова поља...али, не верујем да ћете је разумети, јер је она за Србе нешто посебно, а ви странци то никако не можете схватити. За вас је то све исувише тешко. Ми прегруби и предубоки за вашу префињеност и плиткоћу.

Грачаница коју је радо показивао гостима из Европе, Фото Народна библиотека Шабац

Зато су многе књиге написане о нама у иностранству увредљиве и неистините.

- Ви сте Јеврејин? - упитали су га гости.

- Јесам пореклом Јеврејин, али сам пре свега српски родољуб - говорио је. - Србију волим као рођену мати.

Љубав коју је гајио према Србији била је снажнија од започетих студија на Сорбони. Вратио се из француске и родитељима Јосифу и Ружи саопштио да се придружује српској војци. Говорио је:

- Моје детињство је прошло у протеклим ратовима (балканским) и нисам више дете. Идем у Батаљон! Тамо су деца необучена, могу да помогнем. Шта сад има да се чека? Сви треба да идемо...

И јавио се команди. Примили су га. У Скопљу је, као потпоручник, обучавао чете дечака за битку на Колубари. Са преживелима је, после слома Србије, тифуса и глади прешао Албанију. Опоравио се на Крфу. На острву спаса основао "Српске новине". Једини гласник из кога су изгнани војници и народ Србије могли да сазнају понешто о завичају и судбини у прогону.

- Нико никада неће доживети ужас голготе преко Албаније. Нико, зато, то не може ни описати. У збег смо кренули заједно: отац Јосиф, мајка Ружа и ја. Он, мој велики Јоле, није издржао. А волео га је Шабац. Мачва. У Мачву је донео први рендген апарат. Волели смо Мачву, тај народ је био господски - говорио је.

Пред полазак у батаљон, Фото Народна библиотека Шабац

Винавера је пут после одвео у Русију. Тамо је окупљао добровољце за Солунски фронт.

- Е, бољшевичка револуција... Гадна је то прича - говорио је по ослобођењу 1918. у београдском "Мажестику".

Страдање

- КАД год бих га, после рата, срео у некој од београдских кафана, увек би прича почињала о томе како смо с песмом пошли на Колубару, али, причу је заустављао када је заустио о страдању. О крви. О лелецима - остало је сећање Милана Јањушевића, Винаверовог саборца из Батаљона.

- Чудесан је био тај Станислав, снажног духа, образован. Снажио нас је и тешио. Он, већ очеличен, као дете у Другом балканском рату, међу нас је дошао као добровољац, поручник. Није се издвајао од каплара. Био нам је брат.

Лого

Препоручујемо

Друштво

0 0

ПРИЛОЗИ ЗА НЕЗАБОРАВ - КРВ И КОСТИ У ТЕМЕЉУ СЛОБОДЕ: Путевима славе и страдања легендарног батаљона 1.300 Каплара 6.

20. 10. 2024. у 17:00

Друштво

0 3

ПРИЛОЗИ ЗА НЕЗАБОРАВ - КАД СУ РАТНИЦИ ЗАЋУТАЛИ У СЛОБОДИ: Путевима славе и страдања легендарног батаљона 1.300 каплара 5.

18. 10. 2024. у 14:59

Друштво

0 0

ПРИЛОЗИ ЗА НЕЗАБОРАВ - НУШИЋЕВА КЊИГА ЗА СИНОВЉЕВ ГРОБ: Путевима славе и страдања легендарног батаљона 1.300 Каплара 4.

17. 10. 2024. у 14:28

Друштво

0 0

ПРИЛОЗИ ЗА НЕЗАБОРАВ - ОДОШЕ ДЕЦА ДА БРАНЕ КОЛЕВКУ, ОГЊИШТЕ, СВОЈУ ШЉИВУ: Путевима славе и страдања легендарног батаљона 1.300 Каплар 3.

13. 10. 2024. у 07:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације