ФЕЉТОН - СТАЉИН "БРИФУЈЕ" ТИТА ЗА СУСРЕТ СА ЧЕРЧИЛОМ: На састанак Броз отишао тек кад је добио "зелено светло" од Москве

МИНИСТАР спољних послова Велике Британије, Идн имао је неке резерве према Черчиловој одлуци да обустави сарадњу са Михаиловићем, служећи се при том краљем Петром као машицама.

СУПРОТНОСТ Рузвелт и Черчил имали су супротне идеје о будућности Југославије, Фото Фејсбук

„Ја сам“, стоји у Идновом меморандуму Ратном кабинету Велике Британије од 10.јануара 1944.! „склон да верујем, да 6и, ако 6и краљ Петар одбацио Михаиловића, пре него што 6и била добијена гаранција од Тита да је вољан да прими краља, краљ тим чином пресекао последњу везу са Југославијом, а уз то 6и отуђио сасвим знатан део јавног мњења у Србији, где се налази и главни стожер монархије...

Идн је у свом меморандуму рекао и ово: „Ако ми будемо вршили притисак на краља да сада одбаци Михаиловића, требало 6и да имамо непобитне доказе о Михаиловићевом издајству, а ја још нисам добио такву евиденцију која се сада прикупља у Каиру. Шта више, прекид са Михаиловићем 6и заиста скренуо много пажње на ову ствар и постоји опасност да 6и ово могло бити тумачено као да смо ми њега жртвовали да 6и тиме задовољили совјетску владу, са којом бих, као и са владом Сједињених Држава, желео да идем у корак по овој ствари. На крају, ако би краљ одбацио Михаиловића одмах, он 6и схватио да краљ није слободан, и знао 6и одбити да прихвати такву краљеву одлуку...“

Осим краљу Петру, свој став о партизанима, и Дражи Михаиловићу, Черчил је, у Каиру,  децембра 1943, саопштио и председнику југословенске владе, Божидару Пурићу. Али није остао без одговора, као што је то био случај с краљем Петром... Пурић је чак и оштро реаговао на Черчилове речи. Изјавио је, као прво, да о колаборацији Драже Михаиловића са немачким окупатором не може бити ни говора, а као друго, да ће британска влада, ако дигне руке од Михаиловића, „примити на себе одговорност, јер ће отворити врата у Југославији крвожедном комунистичком режиму, којем ће сељаштво Југославије пружити отпор у дугом и страшном грађанском рату“. Пурић се није могао уздржати а да Черчилу не каже и то, да је британска влада „зауздала и ућуткала“ југословенску владу и спречила је да одржава везу и говори свом народу. Много година касније, 4. септембра 1974, у разговору са Станишом Р. Влаховићем,  Божидар Пурић је описао разговор са Черчилом у Каиру, у децембру 1943. године: „Дочекао сам Черчила речима: 'Екселенцијо, шта сте урадили, какав ће суд о Вама историја донети што сте продали Југославију комунистима?’“

Пошто га одговор Черчила није задовољио, штавише га је наљутио, Пурићу је, „севнула мисао као муња“ - да потегне пиштољ и убије Черчила...

О решености Черчила да партизане подржи по сваку цену, али и да Југославију обнови као државу, говори и једна забелешка Ота фон Хабзбурга, сина последњег аустријског цара Карла. У склопу својих напора да уз помоћ Америке, и Рузвелта лично, спречи обнављање југословенске државе, Ото фон Хабзбург је, 19. сепембра 1944, имао дуг и мношказујући разговор са Винстоном Черчилом. На директно питање Ота фон Хабзбурга, шта ће бити са Југославијом, Черчил је кратко одговорио - да ће ЈугославиЈа бити обновљена као самостална држава и да неће постати бољшевичка. Кад је, не очекујући овакав одговор, Ото фон Хабзбург приметио - „Упркос Титу“, Черчил је промрмљао: „Управо због њега. Ја верујем Титу“.

Док је Черчил, тако, истрајаво на обнови југословенске државе, и то - због Тита, председник САД, Франклин Рузвелт, није био за васпостављање југословенске државе.  По његовом мишљењу, сигурно насталом и под утицајем Ота фон Хабзбурга, најбоље од свега било 6и формирање трију самосталних држава на тлу Југославије, евентуално у оквиру једне балканске федерације, односно конфедерације!'’

И самом Черчилу, још у децембру 1941, Рузвелт је рекао да се не може сагласити са британским ставом да се обнови југословенска држава као заједница Срба, Хрвата и Словенаца. Рузвелт је то рекао, 13. марта 1943, и британском министру спољних послова..!

И бившој аустријској царици Зити, мајци Ота фон Хабзбурга, с којом се радо упуштао и у политичке дискусије, Рузвелт је рекао (11. септембра 1943) да је он апсолутно против обнављања југословенске државе. Између осталог и зато, што, ако 6и се то десило, „очување према Западу оријентисане културе Хрвата, Словенаца и Далматинаца постало би вечно нерешени проблем“. Најбоље решење, према Рузвелтовим речима, било 6и стварање једне потпуно самосталне хрватске државе. Што се тиче Босне и Херцеговине, он је био за то да се овим покрајинама омогући да саме одлуче коме ће се припојити — српској или хрватској држави..!

Признавајући партизане и Тита (народноослободилачки покрет) у мери у којој су то учинили, Британци, а нарочито Винстон Черчил, били су уверени да су урадили оно што је било у датим условима најбоље - поготову после обећања која је Тито дао Черчилу приликом сусрета у Италији, у августу 1944. године.

Овај састанак Черчила и Тита био је историјски, са гледишта НОП-а, рећи ће сам Тито, који је, како се наводи, на први разговор са британским премијером дошао „очито узбуђен“. На састанак с Черчилом, важно је имати у виду, Тито се усудио да пође тек пошто је за то добио „зелено светло“ од Москве, од Стаљина - преко Георги Димитрова, тамо у фебруару 1944. године. Из докумената који одавно већ нису више никаква тајна, види се, да се Тито још у децембру 1943. радиограмом обратио Георги Димитрову, саопштавајући му на која би питања Британци хтели да добију одговор од њега. Поред осталог, Британци су хтели да сазнају - према Титовом радиограму - 1) „да ли ми настојимо да би НКОЈ био формално признат; 2) да ли ми остајемо при нашем решењу да питање о краљу буде решено после рата; 3) хоћемо ли ми водити пропаганду против краља“. Како је у радиограму још речено, Тито (који се ту спомиње под именом Валтер) је намеравао да одговори 1) „До сада ми нигде официјелно нисмо настојали да би НКОЈ био одмах формално признат, но радићемо на томе обраћајући пажњу на интересе народно - ослободилачке борбе, али и опште савезничке интересе; 2) Остајемо при решењу да питање о краљу и монархији решавамо после рата; 3) Питање пропаганде против краља јавља се као наша унутрашња ствар и зависиће од краља у односима антинародних снага у земљи и иностранству, које помажу окупаторима“.

Одговор Москве (односно Стаљина, преко Димитрова) Титу, уследио је 9. фебруара 1944, и он је гласио: „Добили смо вашу молбу у вези с краљем Петром. Јављам наше заједничко мишљење, укључујући и мишљење друга којег сте споменули (Стаљина - Пријатеља, како је Димитров тражио од Тита да Стаљина из конспиративних разлога назива)... Енглез (Черчил) залаже се за јединство Југословена, али док постоје две владе - једна у Југославији, друга у Каиру - јединства не може бити. Због тога влада у Каиру треба да буде елиминисана, укључујући и Дражу Михаиловића, при чему она треба влади АВНОЈ-а да поднесе потпуни извештај о трошењу огромне суме народног новца. Влада Југославије, то јест влада АВНОЈ-а, треба да буде призната од стране Енглеза и других савезника као једина влада Југославије, при чему треба да се потчини законима АВНОЈ-а. Ако краљ Петар прихвати све ове услове, онда се АВНОЈ не противи сарадњи с њим, с тим да питање монархије у Југославији решава народ после ослобођења Југославије. Такво је наше мишљење...“

СНАЖНА СРБИЈА

ПРЕДСЕДНИК сад,  Франклин Рузвелт у разговору са Константином  Фотићем,  послаником  Краљевине Југославије у Вашингтону, у једном моменту је рекао: "Зар не мислите да 6и било много повољније за све Србе да одсад имате своју хомогену државу, после одвајања од ваших садашњих западних покрајина? У том случају били бисте опет снажни и не бисте морали више да трошите енергију у бескрајним дискусијама о својим унутрашњим проблемима... "?

 СУТРА: ЧЕРЧИЛ КОНАЧНО СХВАТА ТИТОВУ ДВОСТРУКУ ИГРУ 

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ЧЕРЧИЛ ОКРЕЋЕ ЛЕЂА ДРАЖИ И ПРИЗНАЈЕ МАРШАЛА ТИТА: Промена држања Британаца према Титу почиње када је он повео преговоре са Немцима

20. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПОКУШАЈ УЈЕДИЊЕЊА СВИХ СРБА У АМЕРИЦИ: Академија српске баштине у Канади основана 1981. године у Торонту и данас је активна

19. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - НАШ ЧОВЕК ИЗ НАРОДА ЕКСПЕРТ У ЕНЕРГЕТИЦИ: Бранко Терзић је постао мост који повезује Србе у Србији и Србе у америчкој дијаспори

18. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ВЕРОВАО ЈЕ У ТИТОВА ОБЕЋАЊА: Тек 20. маја 1945. Черчил је дао налог тајној служби да му прикупи све податке о Јосипу Брозу

21. 10. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације