МАЛИГНИ УТИЦАЈ УСТАВА ИЗ 1974. ТРАЈЕ И ДАНАС: Пола века од доношења највишег правног акта СФРЈ којим је започео распад Југославије
УСТАВ СФРЈ из 1974. био је само по имену темељни закон те државе.
Суштински, он је представљао идеолошко-политички акт којим је озваничен процес дезинтеграције не само државно- правног простора Југославије већ и Србије, а његово патогено идеолошко зрачење и дејство трају и данас, упозорава др Владан Петров, професор Правног факултета у Београду, судија Уставног суда и члан Венецијанске комисије.
- Добар устав штити и интегрише државу и друштво. Овај из 1974. је учинио супротно. Федерализам је према овом уставу почивао на начелу договарања шест република и две аутономне покрајине. Њих је дефинисао као "конститутивне елементе федерације у саставу СР Србије" чиме је успоставио њихову државност. Пет република су постале квазидржаве, а једна, Србија, је добила две квазидржаве на деловима своје територије - АП Војводину и АП Косово и Метохију. Такав устав је био темпирана бомба. Њиме је почео процес "парцелизације" некадашње велике мултиетничке и мултикултуралне државе, али он није окончан дисолуцијом Југославије. Процес дезитеграције започет доношењем тог устава и даље траје, а при томе не мислим само на то што дефинитивни статус КиМ није решен. Идеолошко значење овог акта сугерише даље "скупљање" Србије - каже др Петров.
Устав СФРЈ из 1974. био је тада најдужи у свету, а његов темељ је био бизарни аксиом Едварда Кардеља о "федерирању федерације" иза кога је сакривено озакоњивање стварања конфедерације квазидржава, република и покрајина, са правом отцепљења.
Тако је уставноправно створена могућност одвајања покрајина од Србије као врхунац процеса започетог уставним амандманима из 1971. године. По Уставу СФРЈ из 1974. аутономне покрајине су добиле право на сопствене уставе, на чију примену и промену Србија није могла да утиче. Истовремено, покрајине су добиле право вета којим су могле да зауставе било какву примену и промену Устава Србије.
- Нема ту уставноправне логике. Једина логика тог Устава је било одсуство било какве логике. Србија је била неравноправна не само у односу на остале републике - федералне јединице већ и у односу на две "своје" аутономне покрајине, такође федералне јединице - каже проф. др Петров.
Од доношења Устава Србије из 1990. који је поново ујединио њен државно-правни простор део овдашњих друштвених елита језиком Брозових апаратчика напада Србе као рушитеље Југославије. Парадоксално, српски народ је оптужен јер је акламацијом тражио устав који ће спречити дезинтеграцију Србије и Југославије по Уставу из 1974. године. Рестауратори култа личности Јосипа Броза стварају пропагандну слику СФРЈ из седамдесетих као земље дембелије, комунистичке хипи-комуне у којој су цветали мир, љубав, демократија и економски просперитет. Реалност је била потпуно другачија: економија је изгубила дах, југословенски идентитет је остао фикција, хрватски и албански сепаратизам су се отворено показивали... О стању демократије сведочи случај 28 професора и сарадника Правног факултета у Београду, који су у марту 1971. учествовали на јавној расправи о Нацрту уставних амандмана.
- Треба одмах рећи да предложена уставна промена из основа мења карактер досадашње државне заједнице југословенских народа. Или тачније: том променом се, у ствари, одбацује сама идеја једне такве државне заједнице. Уколико нешто још и остаје од ње, то је само зато да бисмо у следећој, такозваној другој фази промене имали шта да приведемо крају. Треба бити начисто с тим да је Југославија већ данас готово само географски појам, будући да се на њеном тлу или, тачније, на њеним развалинама, и то под маском доследног развијања равноправности између народа који у њој живе, успоставља неколико самосталних, независних, чак међусобно супротстављених националних држава. То је чињеница којој треба смело погледати у очи - изрекао је академик проф. др Михаило Ђурић, због чега је избачен са факултета и осуђен на две године строгог затвора.
Проф. др Стеван Ђорђевић починио је још већу јерес, критикујући амандман који је предвиђао фараонски статус, доживотни председнички мандат за Јосипа Броза, као "политички неоправдан и правно неодржив". Решења будућег Устава из 1974. критиковали су и Андрија Гамс, Коста Чавошки, Стеван Врачар, Жика Ђорђевић, Александар Стојановић, Војислав Коштуница, Данило Баста... Због тога су сви избачени са Правног факултета а неки и осуђени на затворске казне. Стручни часописи са њихови излагањима су, иако малотиражни, заплењени и уништени. Репресија је изведена јавно и брутално, као знак упозорења Србији шта ће се десити онима који се усуде да критикују решења дезинтеграционог устава.
- Тај устав, који је био идолошко-политички акт креирао је државно уређење - ако се више и могло говорити о заједничкој држави - које је било замишљено тако да Југославија "умре", имајући у виду све снажније дезинтеграционе процесе, који су, истини за вољу, живот ове државе пратили од њених "Версајских" почетака. Устав није толико моћан да створи или сруши државу. Видовдански устав није створио Југославију. Он је процес стварања заједничке државе, на коју је Запад пристао, учинио недовршеним, без обзира на касније промене државне форме. Устав СФРЈ из 1974. тако није ни срушио заједничку државу. Он је био нужан, али не и довољан услов. Споља, један од услова био је престанак потребе на Западу да Југославија као држава, у било ком облику, постоји. Изнутра, економска криза и криза југословенског културног и политичког идентита, који је остао недовршен. Сви ти фактори у синергији, довели су до распада Југославије. То да се Југославија распала, ноторна је историјска чињеница. Оно што је данас важно, то је да се заустави процес даље дезинтеграције, да се на њега у некој будућности стави тачка - закључује проф. др Петров.
УСТАВ УЈЕДИЊЕЊА 1990.
КРАЈЕМ осамдесетих, када је распад Југославије по Уставу из 1974. постао очигледан, свако ко је био заинтересован за опстанак Србије подржао је доношење њеног правног акта из 1990. који је по речима проф. др Ратка Марковића имао "превасходно заштитну функцију".
- Он је у предстојећој сецесији република од некадашње југословенске федерације требало да заштити Републику Србију, да две њене аутономне покрајине лиши елемената државности и да их чвршће веже за републику у чијем су саставу - говорио је професор, др Марковић.
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
СУСРЕТ МЕРКЕЛОВЕ И ТРАМПА Питао је за Путина, а папа јој рекао: "Савијај, савијај, савијај - али осигурај да не пукне"
ДОБАР део одломака се односи на састанак који је имала са Трампом у Белој кући у марту 2017.
21. 11. 2024. у 17:17
Коментари (0)