НАМЕТ ОД 15 ДИНАРА ПО КЊИЗИ ЗАТВОРИО БИ МНОГЕ БИБЛИОТЕКЕ: Библиотекари траже да се наплата ауторске тарифе одложи

БИБЛИОТЕКАРСКО друштво Србије упутило је премијеру Србије Милошу Вучевићу апел у коме тражи да се одлука о плаћању тарифе на позајмљене књиге стави ван снаге. Предвиђено је да се од 1. јануара на сваку позајмљену публикацију плаћа 15 динара за ауторска права.

архива

Првобитно је било прописано да та средства обезбеђују локалне самоуправе као оснивачи билиотека, али акт је допуњен тако да обавезу издвајања новца сада имају и библиотеке.

Библиотекари упозоравају да ће тај намет довести у питање опстанак ових установа и истичу да би држава требало да нађе други модел по коме би се плаћала тарифа на послугу књиге.

- Апел упућујемо вама са уверењем да ангажовање по овом питању и изналажење оптималног решења спада у домен рада више ресора - написали су у апелу премијеру Вучевићу.

У Библиотекарском друштву Србије немају ништа против тога да се плаћају ауторска права, али сматрају да је потребно пронаћи модел који не угрожава библиотеке.

Јелена Глишовић, председница овог друштва, као позитиван пример наводи начин на који је Хрватска решила ово питање, где накнаду "за посудбу" публикација плаћа држава, односно тамошње Министарство културе и медија.

- По том моделу и код нас би ово могло бити решено, с тим што би новац можда требало да исплаћује Министарство локалне самоуправе јер су локалне управе оснивачи библиотека - каже Глишовић.

Наша саговорница упозорава да ће, уколико се не стави ван снаге одлука о плаћању послуге од 1. јануара, неке библиотеке бити затворене.

- Оне нису профитабилне организације и немају сопствени новац којим би покриле ове трошкове, тако да ће рад јавних библиотека Србије којих има 530 са огранцима бити угрожен - каже Јелена Глишовић. - Сада је најважније да се одлука о плаћању тарифе стави ван снаге, а након тога да се укључе и библиотекари који би предложили модел по коме би овај проблем био решен.

Она напомиње да су прописи првобитно предвиђали да тарифу од 15 динара на једну позајмљену публикацију плаћају локалне самоуправе као оснивачи библиотека, али је почетком августа тај члан допуњен, па уместо речи "обвезник плаћања накнаде је оснивач јавне библиотеке", стоји "обвезник плаћања накнаде је јавна библиотека, односно оснивач јавне библиотеке".

- То значи да се терет плаћања пребацио и на библиотеке, које нису у могућности то да плаћају - упозорава наша саговорница. - Потребно је да држава обезбеди неки поуздан начин финансирања, а да обавеза библиотека остане да достављају извештаје о броју позајмљених публикација.

Библиотекарско друштво Србије на чијем је челу наша саговорница извело је и рачуницу која показује да би на пример 50.000 позајмица књига које би биле плаћене по 15 динара "коштало" библиотеку 750.000 динара.

Увођење тарифе за позајмицу предвиђено је Законом о ауторским правима који је регулисао и да се новац од плаћања тарифа уплаћује Организацији за остваривање репрографских права (ООРП). Ова организација одредила је и тарифу од 15 динара коју је потврдио и Завод за интелектуалну својину Србије.

Милош Константиновић, из ове организације, каже да подржава Апел библиотекара и истиче да овај новац треба да издвајају локалне самоуправе.

- Градови и општине треба да формирају посебне буџете за ову намену, а годишња сума на нивоу целе Србије коју би требало издвојити је 190.000 евра. За буџете градова као што је Београд или Нови Сад то су симболичне суме - каже Константиновић.

Он наглашава да аутори морају да добијају новац на име ауторских права, и пита: Чија дела ће библиотеке издавати за 50 година ако сада не стимулишемо ауторе да их стварају.

Утврђено је и ко може да добије накнаду, а међу главним критеријумима су број објављених књига или број објављених превода.

- Засада имамо 400 регистрованих аутора - каже Константиновић и прецизира да ће се новац од ауторских права делити на ауторе који су регистровани преко струковних и уметничких удружења, а могу га добијати и они који нису чланови тих удружења ако испуњавају услове.

Он појашњава и да је овде реч о колективном ауторском праву и зато се рачунају позајмљене књиге и давно преминулих писаца. Породице преминулих аутора немају право на надокнаду из ових извора, само живи аутори лично. Тарифе не плаћају школске и библиотеке факултета и Универзитета, Народна библиотека Србије и Универзитетска библиотека. Такође, никакве трошкове неће имати ни грађани, за њих све остаје исто.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације