СТРАДАЛИМ СРПСКИМ ХЕРОЈИМА ДОСТОЈНА ОБЕЛЕЖЈА: После 96 година коначно обновљено војничко спомен-гробље у Софији

ДОСКОРО оронуло, са напуклим плочама и покиданим украсним ланцима, Српско војничко гробље у Софији добило је, после 96 година, нови изглед.

Приватна архива

 Министар културе Никола Селаковић, који је иницирао рестаурацију у време док је био министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, обишао је овог викенда завршне радове.

Гробље практично постоји још од 1918. године, када је било ограђено бодљикавом жицом, са великом улазном капијом, и гробовима обележеним дрвеним крстовима. Пошто није било чувара, већ после пет година сасвим је запуштено и готово да више није личило на гробље.

Први пут је обновљено захваљујући нашем песнику и дипломати Милану Ракићу, амбасадору у Софији 1921-1927. Он је прикупио податке о покопанима и, на његов захтев, Министарство вера је у јулу 1926. одобрило посланству 100.000 динара "за уређење и одржавање наших војничких гробаља у Бугарској". На нови захтев посланства од 24. фебруара 1927, "за подизање споменика и костурнице" у Софији, Министарство вера одобрило је још 45.000 динара. Урађен је нови план гробља и споменика и радови су изведени током 1927.

Направљена је спомен-костурница за 450 тела, и плочама са именима страдалих хероја, погинулих у балканским ратовима 1912. и 1913. године и помрлим у ропству између 1915. и 1919. То, ново гробље отворено је свечано на Видовдан, 28. јуна 1928, али га је од тада изгризао зуб времена.

- Српско војничко спомен-гробље једна је од парцела на софијском гробљу Орландовце, на којој су сахрањени погинули у балканским ратовима и помрли у заробљеништву током Првог светског рата - каже за "Новости" Жељко Јовић, бивши амбасадор Србије у Бугарској.

После окупације Србије у Великом рату, заробљене су на хиљаде српских ратника и одведени у Аустроугарску и Немачку, али и Бугарску, где су распоређени по логорима. Убрзо је депортовано и на десетине хиљада цивила, оба пола и свих узраста, упућених на принудни рад. И ратни заробљеници и цивили коришћени су за градњу путева, мостова и пруга, радили су у рудницима, каменоломима, фабрикама, на сеоским газдинствима, на сечи шуме... Живели су у нехуманим условима, спавали најчешће у склепаним дрвеним баракама, неретко без кревета. Носили су рите и бушну обућу.

По доласку у Бугарску, сви су уписани у евиденционе књиге и добијали су заробљеничке личне карте. Према српским архивским изворима, у Бугарској је у ропству било око 80.000 особа свих узраста, а умрло је око 15.000.

Приватна архива

Ова земља је и данас пуна обележених и необележних српских гробова, који су се некад налазили на више од 38 локација.

- Српско војничко спомен-гробље у Софији је меморијални комплекс, који се простире на 12 ари земљишта. Са спољне стране је ограђено зидом од камених блокова, који је обновљен, као и капија. Реконструисане су и спомен-плоче, посејана трава. Остало је још да се мало оплемени растињем и да се рестауришу слова са именима страдалих. Ради се и на накнадном установљавању и провери имена жртава, која би евентуално касније могла да буду додата - каже Јовић.

Улазна стаза, која води до централног дела гробља, пружа се до споменика и гробница. Споменик је подигнут 1927. године и рад је београдског архитекте Душана Миросављевића. На њему је уклесано: "Овде почивају СРПСКИ ХЕРОЈИ погинули 1912 и 1913 г. и помрлим у ропству од 1915 до 1919."

- Дуже време смо покушавали да обновимо гробље, али из процедуралних разлога то се десило тек ове године - каже Јовић. - У томе је умногоме помогао Никола Селаковић, док је био министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Сигурно је да српских костију има широм Бугарске, али сем овог гробља у Софији, постоји још само једно обележено српско војнчко гробље у Добричу, са седам имена.

Сваког 11. новембра, на Дан примирја у Првом светском рату, чланови дипломатског кора и бугарски званичници полажу овде венце. Поред српског, ту се налази и немачко, британско, румунско, француско и италијанско гробље.

- Наша делегација је нарочито поносна с обзиром на херојство наших предака, који су животе дали за слободу, правду и модерне вредности на којима данас почива свет, а Србија је дала огромне жртве спрам укупног броја становника - констатује Јовић.

Будући да је гробље у надлежности бугарских институција, од њих су и добијене дозволе за рестаурацију, да би данас изгледало, како каже бивши амбасадор, "на понос свих нас и целе Србије".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације