"БОШЊАЧКИ" УВОДЕ НА МАЛА ВРАТА: Лингвисти траже од Савета за српски језик да се одреди према "феномену" који су масовно осудили
САВЕТ за српски језик који је основала Влада Србије расправљаће почетком октобра о статусу тзв. бошњачког језика у Србији, а нарочито на Државном универзитету у Новом Пазару.
Повод за ову расправу је намера бошњачких лингвиста и чланова Бошњачког националног већа да на Катедру за српску књижевност и језик уведу босанску књижевност и језик, о чему су "Новости" писале.
Професор др Александар Милановић, председник Савета за српски језик, каже нам да је покушај да се на мала врата "бошњачки језик" уведе на Државни универзитет у Новом Пазару место српског језика, наишао на осуду многих српских лингвиста.
- Они апелују да се поводом овог лошег научног преседана огласи и Савет за српски језик, и наша је дужност да реагујемо - каже проф. Милановић. - Присвајање српске културне и језичке традиције и њихово проглашавање "бошњачком" баштином већ је осудио и Одбор за стандардизацију српског језика, али то није наишло на снажнији одговор наше државе. Надамо се да ће став Савета снажније одјекнути и у јавности и у Влади Србије.
Осим о овој теми, Савет ће расправљати и о заштити ћирилице, а недавне најаве министра културе Николе Селаковића да ће држава предузети конкретне мере да заштити наше национално писмо, у Савету оцењују као веома добре.
Професор Милановић тако истиче да је први део те иницијативе, везан за набавку ћириличких тастатура за компјутере, наишао на опште одобравање јавности.
Музеј ћирилице у Рачи
НА седници Савета за српски као гости присуствоваће и представници Удружења за заштиту ћирилице "Добрица Ерић".
- Они на најбољи начин доприносе да се уставна и законска одређења која се односе на ћирилицу спроведу у праксу - каже нам проф. Александар Милановић. - Желимо чути њихова искуства и запажања и захвалити им на огромној енергији коју улажу у очување ћирилице. Информисаћемо јавност и о стварању Музеја ћирилице у Рачи, пројекту који ће на најбољи начин промовисати вредност и лепоту ћирилице не само најмлађим генерацијама.
- Својевремено смо на различите манифестације носили ћириличку тастатуру и показивали је као некакав редак и драгоцен експонат, желећи да укажемо да је потискивању ћирилице пре више деценија доприносила и несташица ћириличких писаћих машина у продаји - подсећа наш саговорник. - Та несташица, наравно, у СФРЈ није била случајна. Очување ћирилице мора добити и технолошку подршку, мислим ту и на мобилне телефоне, лаптопе и др. Сматрам да књиге објављене на ћирилици морају добити барем предност при откупу књига од стране Министарства културе будући да књиге објављене на латиници имају шире тржиште у региону. Показује се тако да ауторов и издавачев избор ћирилице представља жртву, што је парадоксално.
Али, држава би требало још доста тога да учини, а овај професор као главни приоритет истиче повећање броја часова матерњег језика у школама.
- Недопустиво је да будемо држава са практично најмањим бројем часова тако важног предмета - упозорава овај професор. - Било би јако добро када би српски језик и књижевност добио натпредметни статус, као што је то случај у Русији. Изузетно важним сматрам и питање очувања српског језика и писма у, нажалост, све бројнијој дијаспори. Држава за то мора развити поуздане механизме: обучити и слати најбоље наставнике, израдити посебне штампане и електронске уџбенике. Коначно, мора се уредити и култивисати српски језик у нашим медијима и издаваштву, што је једино могуће кроз увођење обавезних лиценцираних лектора. Нестручни лектори, а неретко и измишљени тј. фантомски, доприносе урушавању наше језичке културе.
Незаобилазна тема о којој ово стручно тело расправља је статус родно осетљивог језика и нове стратегије да се он насилно уведе мимо воље грађана и србистичке струке.
- Иако је Уставни суд донео одлуку да се Закон о родној равноправности којим се уводи родно осетљив језик стави ван снаге, неприродни језички инжињеринг наставља да се спроводи другим средствима, и ми желимо и Владу Србије и јавност о томе да информишемо - наводи проф. Милановић.
ЕВО КАДА ЋЕ ПАСТИ ПРВИ СНЕГ У СРБИЈИ: Прва прогноза за зиму - биће најхладнија у последњих 10 година!
ПОЧЕТАК новембра или крај новембра и почетак децембра, то су датуми када први снег може да се појави у Србији. Тада се очекује продор хладнијег ваздуха у нашу земљу. Ова зима обећава када је снег у питању, а у Београду се очекује око 15 дана са снегом, каже метеоролог аматер Иван Ристић за "Новости".
25. 09. 2024. у 19:22
ЗАХАРОВА ПИТАЛА БОРЕЉА: Да ли ово важи и за Србију, којој је Запад одсекао историјску територију Косово?
ПОРТПАРОЛ Министарства спољних послова Марија Захарова упитала је да ли логика шефа дипломатије ЕУ Жозепа Бореља о "нарушавању интегритета Украјине" важи и за Србију у случају Косова и Метохије.
25. 09. 2024. у 18:34
КО ЈЕ РАДМИЛИН БИВШИ СУПРУГ: Афера "Шпегељ" и распад СФРЈ - обелоданио тајно наоружавање Хрвата пре почетка рата (ФОТО/ВИДЕО)
ГЛУМИЦА Радмила Живковић сахрањена је данас у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
24. 09. 2024. у 17:51
Коментари (0)