ЗАТВОР ЗА ОБУЧАВАЊЕ МАЛОЛЕТНИКА ДА ПУЦА: За седам дана почиње јавна расправа о изменама Кривичног законика и строжијим казнама

ЗА тачно недељу дана започеће јавна расправа о изменама Кривичног законика, у ком су предвиђене велике новине. Између осталог, биће уведена сасвим нова кривична дела, која су се наметнула као логична последица масовног убиства у ОШ "Владислав Рибникар", а у складу са одлукама Владе и препорукама радних група формираних пост фестум.

Фото Приватна архива

Такође, биће пооштрене казне за нека постојећа, попут силовања или убиства. Новине је најавила државна секретарка Министарства правде Бојана Шћепановић на редовном годишњем саветовању Српског удружења за кривично­правну теорију и праксу, које је управо завршено на Златибору.

Као нова дела против јавног реда и мира најављена су: обучавање малолетника за коришћење ватреног оружја, несавесно држање ватреног оружја, објављивање материјала којима се саветује извршење кривичног дела, као и одобравање, негирање или умањење кривичног дела. Колике су затворске казне предвиђене знаће се по објављивању нацрта закона на сајту Министарства и отпочињању јавне расправе.

Анђелко Аћимовић, отац Ангелине убијене 3. маја 2023. у ОШ "Владислав Рибникар", коментарише да су предложене измене добре, али да ће родитељи током јавне расправе сугерисати још неке. Рецимо, да кривична одговорност са 14 буде спуштена на 12 година и да дванаестогодишњаци, уколико почине тешко кривично дело (тешко убиство, тероризам и сл.) могу да одговарају као сада млађи пунолетници (18 - 21).

Архива Новости

- По актуелном КЗ, немогуће је изрећи казну доживотног затвора за особу млађу од 21 године. Тражићемо да се и то промени када су у питању најтежа дела и да осамнаестогодишњаци могу да одговарају као одрасли, а не да неко као Урош Блажић за десетоструко убиство у Дубони добије нпр. само 20 година - каже Аћимовић.

Додаје да ће захтевати да се уведе кривична одговорност и за родитеље деце која почине најтежа дела, уколико се докажу пропусти у васпитању, као и да се криминализују одређена дела која се чине преко интернета, јер ту постоји велика правна празнина.

Од казни чије је пооштравање најављено, издвајају се оне за силовање, обљубу над немоћним лицем и обљубу са дететом. Уместо досадашње казне од пет до 12 година затвора, када је у питању основни облик дела, односно до 15, кад су у питању теже последице или трудноћа, сада су планиране санкције пет година, као најмања, односно доживотни затвор, као најстрожија. Доживотна робија досад је могла да буде изречена само ако је жртва дете или ако је као последица кривичног дела наступила смрт.

Архива Новости

И за кривично дело убиства најтежа санкција биће доживотни затвор, који је досад било могуће изрећи само када је почињено тешко убиство. За тзв. "обично", санкције су сада од пет до 15 година.

Изменама КЗ предвиђа се и проширење појма нужне одбране. До сада се као нужна одбрана третирала само она у којој је "учинилац одбио истовремени противправни напад", док ће сада то бити и одрбрана у ситуацијама када напад непосредно предстоји.

Адвокат Југослав Тинтор, који је присуствовао саветовању на Златибору, каже да је већински став професора, бранилаца и судија на скупу био да подизање минималне и максималне запрећене казне не даје очекиване ефекте, односно не смањује криминалитет.

- Јако је битно да се води рачуна о томе да се у постојећем правном систему не направи дисбаланс, па да за дела различите друштвене опасности не буду запрећене исте казне - наглашава Тинтор.

Foto Arhiva

Адвокат Виктор Гостиљац сматра да је добро што се води расправа о овим питањима на стручним скуповима и додаје да је врло важно да коначну одлуку донесе правничка јавност.

- Право увек мора да прати живот и, у том смислу, подржавам реакцију законодавца у правцу увођења нових кривичних дела у вези са обучавањем малолетника за руковање ватреним оружјем - каже Гостиљац. - Међутим, проширивање казне доживотног затвора на шири број дела је дискутабилно решење, правно проблематично и, у крајњем исходу, бескорисно, јер се дерогира институт доживотног затвора који, као најстрожија казна, мора бити резервисан само за најтеже облике најтежих кривичних дела. Санкције за кривично дело силовања и обично убиство су и по садашњем КЗ високе и довољне да постигну генералну превенцију.

Како каже Гостиљац, учиналац се не плаши казне, већ откривања и хапшења.

- Бољи резултати у раду полиције и тужилаштва на откривању и брзом процесуирању уциналаца дало би боље резултате од пооштравања казни - констатује Гостиљац.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације