ДЕЦУ УЧЕ ДА ГЛЕДАЈУ САМО СЕБЕ: Како се рад у јавном интересу претворио у казну и где је нестала солидарност
ВОЛОНТЕРСКИ кампови и рад у Црвеном крсту или народним кухињама, чишћење обала река, помагање старима и немоћнима, неплаћени рад за опште добро - данас делују више као реликт прошлости него као наша свакодневица. Када се помене рад у јавном интересу, мисли се на оне који добијају ову меру у прекршајном или кривичном поступку, или на ђаке кажњене у школи.
Иако смо у време короне показали да имамо и солидарности и емпатије, а млади су старијим комшијама доносили намирнице у када је кретање било ограничено, са престанком пандемије о волонтирању је готово потпуно престало да се прича.
Како и зашто смо дошли до тога да рад за јавно добро постане само казна и да ли би и млади и друштво у целини били мање себични, пожртвованији, мање насилни, када би се ове вредности промовисале? Да за то има простора показала је међународна радна акција на пошумљавању Пештерске висоравни, у другој половини августа, на којој су учествовали волонтери из земље и региона. Пројекат је иницирала Душица Дражић, у знак сећања на пошумљавања која је њен отац Душан организовао између 1978. и 1988. Током те деценије посађено је 150.000 хектара шуме.
Да постоји заинтересованост показују и волонтерски кампови Младих истраживача Србије. Само ове године, како за "Новости" потврђује Александар Ристић, менаџер омладинско-волонтерског програма, на међународне волонтерске и омладинске активности у тридесетак земаља послали су 250 људи.
Ипак, све су ово појединачни покушаји, а не општи тренд.
ЧЕКАЈУ ДА ИМ СВЕ "ПАДНЕ С НЕБА"
Међу омладином сваки рад сматра се казном - они не желе да раде, очекују да им све "падне са неба".
- Веома је важна улога прородице, па ако дете у продици види да се много ради и ако га уче да без рада ништа неће постићи, и оно ће то схватати и стећи ће радне навике - уверена је психолог Ивана Ћирић.
- Неолиберализам увек прво убије солидарност, тако је у целом свету - каже за наш лист проф. др Зоран Стојиљковић са београдског Факултета политичких наука. - Превише је развијен индивидуалистички, посесивни дух, људи су се претворили у атомизоване појединце са неком врстом вредносне анемије. Троше енергију да би обезбедили средства за живот. Ако хоћемо да променимо свест, потребно је да успоставимо другачију хијерархију вредности, да кроз образовање промовишемо солидарност, да идоли не буду криминалци, већ они који се залажу за опште добро, здраву животну средину, бригу о суграђанима. Данас волонтерски рад има смисао ако млади њиме стичу искуство у областима за које су се образовали (студенти медицине када помажу старијима, или будући адвокати када пружају бесплатну правну помоћ) и ако им то доноси "плус" у биографији.
Професор Филозофског факултета др Владимир Вулетић подсећа да су кроз историју мобе, односно солидарни рад, биле основ опстанка човека. Друштво, моралне обавезе и култура су се изграђивали кроз и око заједничког рада.
- Развој технологије дао је човеку могућност да ради без помоћи других, али се по инерцији одржала висока морална вредност солидарног рада. До отуђења постепено долази у модерним индустријским друштвима, у којима је свако окретнут себи. Било какав облик волонтерског, солидарног рада најпре се сматра непотребним, а тржишни односи га чине и неприродним. Тржиште, па и тржиште рада, разара све облике солидарности. Она мора поново да се учи. Нажалост, данас се са презиром и подсмехом гледа на радне акције, организоване школске радне активности итд. Неке од тих облика би ваљало вратити ако друштво жели ближе повезивање својих чланова. Можда најбоље још у основној школи, где би активности на уређењу и чишћењу школских дворишта, паркова и сл. допринели не само стварању радних навика и међусобном зближавању, већ и еколошким вредностима - каже проф. Вулетић.
Психолог Ивана Ћирић такође примећује да су се промениле друштвене околности, па су људи окренути само себи, никако колективном добру:
- Сви раде и зарађују само за себе и своју породицу, и не помишљају да би требало да ураде бесплатно нешто за опште добро. Суштина је да није све наше него само моје, јавља се нарцизам, који подразумева да се све ради само за себе.
Истиче и да све оно што је некада било позитивно данас је негативно, па је нпр. одлазак на радне акције пре шездесетак година био императив, људи су с поносом градили земљу, а касније целог живота радо о томе причали.
- Када бисте данас некоме рекли да иде да ради нешто за опште добро и да то неће бити плаћено, гледали би вас као да нисте нормални - сликовито дочарава наша саговорница, и указује да се и деца тако васпитавају, да гледају само свој интерес, говори им се: "Учи за себе, гледај само себе". - Онда млади људи кажу: "Нећу да трошим време на другог, дај да урадим што више за себе". То је тај амерички приступ животу.
Млади истраживачи Србије кроз Волонтерски сервис већ скоро три деценије подстичу младе на волонтирање, а мото им је: "Мисли велико, учини бар мало, покрени лавину".
- Њиме позивамо сваког да покрене промене, јер сматрамо да ниједан допринос није без значаја за заједницу - објашњава Александар Ристић. - Овог лета смо прославили 25 година најстаријег пројекта, међународног волонтерског кампа на Обедској бари. Стотине волонтера из читавог света је током четврт века радило на уређивању мочварног подручја и сви су допринели томе да се некада стални гост, који се сматрао изгубљеним, сада чешће враћа - птица црни ибис.
ОРГАНИЗОВАЛИ 13 КАМПОВА
ВОЛОНТЕРСКИ сервис Србије је до сада у земљи организовао 13 волонтерских кампова, на којима је учествовало 85 људи из иностранства и исто толико из Србије. Кампови се одржавају у мањим заједницама, у којима помажу особама са сметњама у развоју, учествују у археолошким радовима, раде на подстицају непрофитних фестивала и села, маркирају пешачке стазе... Подстакли су омладински активизам у преко 20 општина и око 300 младих је било укључено у програм "Шта нам тешко", уз подршку Министарства за туризам и омладину.
Додаје и да волонтирање оставља велики траг на младе, јер не само да помажу животној средини и људима, већ боље упознају себе, свет и друге младе људе са различитих простора.
- Кроз волонтерске активности, млади уче да су активни део друштва, и да промене, колико год мале биле, умногоме зависе управо од њих. Не уче само о "зеленим темама", већ стичу и језичке и вештине координације и вођења групе, различите стилове комуникације и менаџмент конфликта, што им касније значи и за проналажење посла. Волонтери остављају трајан траг у местима које су посетили - закључује Ристић.
АЛАРМАНТНО! "ПРИПРЕМИТЕ ЗАЛИХЕ ЗА 72 САТА": Европа пред катастрофом, a ове земље у опасности
У ИЗВЕШТАЈУ о цивилној и војној спремности Европе, који је објављен у среду, наводи се како би становници Европске уније требало да прикупе залихе неопходних потрепштина у случају избијања рата или неке друге велике опасности, пише "Њузвик".
04. 11. 2024. у 16:15
ПУТИНУ У ПОМОЋ СТИЖЕ НАЈЕЛИТНИЈА ВОЈСКА: Шта је "Олујни корпус", једна од најмоћнијих специјалних јединица на свету
СЕВЕРНОКОРЕЈСКА појачања долазе усред назнака да се Русија бори с попуњавањем својих снага.
30. 10. 2024. у 12:37
КРИЛИ ЉУБАВ: Бане Мојићевић ПРИЗНАО за везу са Миленом Ћеранић
ПЕВАЧ Бане Мојићевић изненадио признањем.
04. 11. 2024. у 13:02
Коментари (0)