СУДИЈСКИ ПОМОЋНИЦИ ТРАЖЕ БОЉИ СТАТУС: Нацрт Закона о Правосудној академији иде пред Венецијанску комисију

НАЦРТ закона о Правосудној академији, поводом ког је прошле недеље заседала Радна група на Дивчибарама, и око ког се ломе копља, требало би сутра, како је најављено у Министарству правде, да буде послат на оцену Венецијанској комисији. Овим законом предвиђена је Правосудна академија као обавезан услов за судијску и јавнотужилачку функцију.

Google view

Актуелно решење захтева и измене Закона о судијама, као и Закона о јавном тужилаштву, чији су нацрти такође окончани.

"Стручност и оспособљеност кандидата за судију који се бира први пут утврђује се уверењем о завршеној претходној обуци на Правосудној академији", стоји у изменама. Кандидат који је завршио претходну обуку на Академији није дужан да полаже испит који организује Високи савет судства, односно Високо веће тужилаца, већ се њему као мерило стручности и оспособљености узима завршна оцена на Академији. Идентичне измене односе се и на јавне тужиоце, а оне ступају на снагу 1. марта 2028.

Због увођења Правосудне академије као једине тачке за улаз у правосуђе негодовали су Друштво судија Србије, Асоцијација судијских помоћника и Центар за правосудна истраживања, који је изазвао оштру реакцију Министарства правде. Представник Друштва судија напустио је Радну групу, а ЦЕПРИС оптужио Министарство за мешање извршне власти у избор судија и тужилаца, јер се с Правосудном академијом као обавезном избор измешта из ВСС и ВСТ у Академију, која врши предизбор кадрова на пријемном испиту. Тиме се, тврде, крши устав.

Фото Архива

Министарство правде је најоштрије осудило "обмањивање јавности изношењем неистинитих информација":

 - Радном верзијом Закона није предвиђено да Правосудна академија буде "једина тачка уласка у правосуђе", иако је то затражено од стране Европске комисије у оквиру оцене испуњености прелазних мерила за Поглавље 23, нити да у саставу органа управљања буду представници политичких тела. Радна верзија предвиђа алтернативне моделе избора на судијску и јавнотужилачку функцију, од чега је положени испит на Академији један. Предвиђено је да Управни одбор ПА има 11 чланова, од чега пет судија, које бира ВСС, четири тужиоца, које бира ВСТ, министра правде и једног запосленог у Академији ког именује Влада. Предвиђено је и да Програмски савет има 17 чланова, од којих седам судија, пет тужилаца, два судијска и јавнотужилачка помоћника и једног из реда корисника претходне обуке. Само два члана Програмског савета су представници извршне власти. Нема утицаја извршне и законодавне власти на избор носилаца правосудних функција - наводе у Министарству.

За целу ситуацију најзаинтересованији су актуелни судијски помоћници. Ђорђе Прпа, судијски помоћник у Привредном суду у Београду, за "Новости" објашњава да их свеукупно у Србији има око 1.700, али тај број није довољан. Фали минимум 300.

- У тешкој смо материјалној ситуацији. Између 300 и 400 ради на одређено време, кредитно нису способни, не могу себи да обезбеде дом. И овако напуштају систем, па се бојим да ће се са увођењем обавезности Правосудне академије то само повећати. Велики број судија иде у пензију, неће имати ко да их замени, нити ће имати ко младима да пренесе знање - каже Прпа.

Додаје и да је актуелним судијским помоћницима на одређено време понуђено да се законске измене не односе на њих и да не морају на Правосудну академију. Прпа додаје да то није уступак, јер правосудне власти свакако морају да задрже помоћнике јер нема ко да ради.

- Банкарски предмети су савладани захваљујући судијским помоћницима који су посао носили кући. Наша жеља је да не будемо више државни службеници, већ да будемо под капом Високог савета судства - каже Прпа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације