СРБИЈИ НЕДОСТАЈЕ 200 МИЛИОНА СТАБАЛА: Више шума смо посекли него што смо посадили, па сада нема шта да ублажи последице климатских промена

У СРБИЈИ је нешто мање од трећине територије (близу 29 одсто) покривено шумама, а за очување здравља људи, биодиверзитета и ублажавање климатских промена потребан минимум је 41 одсто. Процене су да нашој земљи фали око 10.000 квадратних километара шума, тј. 200 милиона стабала!

Foto Arhiva

Да би до средине века то достигли, потребно је, израчунали су стручњаци београдског Шумарског факултета, годишње да пошумљавамо 25.000 до 30.000 хектара, уместо садашњих 2.000 до 3.000. Стручњаци кажу и да један хектар букове шуме може да прими 68 тона прашине и чађи, а одрасло стабло јавора, старо 20 година, производи 145 килограма кисеоника по години, што је довољно за два човека, и апсорбује четири килограма загађивача.

Дрвеће има изузетно важну улогу у градовима јер спушта високу температуру током тропских лета, спречава претерано хлађење зими и ублажава ефекте олујних ветрова. Мањак садница и повећано загађење довели су до тога да свако четврто дете има проблеме са астмом. Уз то, са климатским променама, у сваке две-три године за једну деценију дешаваће нам се лети топлотни таласи критични по здравље људи, због температура од 42 до 50 степени, каже метеоролог Ана Вуковић Вимић. Ови таласи називају се и смртоносни топлотни таласи.

Фото архива

- Зелене површине првенствено смањују загревање урбаних средина јер знатно мање апсорбују сунчеве енергије и мање се загревају, за разлику од асфалта и бетона. Како се ваздух око нас греје од подлоге, јасно је да постојање зелених повшина смањује загревање и ефекат урбаног топлотног острва. Површине под бетоном не морају бити велике да би се створило топлотно острво, зато су оне под зеленилом значајне у свим градским срединама, нарочито у низијским пределима, где је температура лети критична - каже наша саговорница.

Пошто се температура званично мери у хладу и управо у деловима где су трава и отворен простор, са што мањим ефектом урбаног топлотног острва, жива у урбаном топлотном острву може бити за бар пет степени виша од званично измерених.

- Дрвеће је посебно важно јер даје природан хлад. Услед евапотранспирације оно користи топлоту околног ваздуха, односно утиче на хлађење околине, због чега је и пријатније у природном хладу него испод неке надстрешнице. Зелене површине утичу и на бољу циркулацију ваздуха у граду - каже Ана Вуковић Вимић.

Процене су да је Београд платио цену урбанизацију са око 700 хектара посечених стабала од средине деведесетих до данас. Врачар има мање од 1,4 квадратних метара зелених површина по становнику, док је норма у европским земљама од 20 до 40.

Ипак, најмање пошумљена регија у целој Србији и једна од најмање пошумљених у Европи јесте Војводина, са око седам процената територије под шумом. Према регионалном просторном плану требало би да има око 14 одсто. Како је признао доскорашњи покрајински премијер Игор Мировић, кључни проблем су локалне самоуправе, незаинтересоване да увећају шумски фонд.

Дејан Максимовић, из Еколошког центра "Станиште", у саставу највеће еколошке мреже "Пошумимо Војводину", наводи да северна покрајина има између 140.000 и 150.000 хектара шумског земљишта, а фали јој још око 170.000. То је појас широк 17 километара и дугачак 100, као од Новог Сада до Суботице!

- Чак и шуме које Војводина има, неравномерно су распоређене, па се налазе на Фрушкој гори, у Горњем Подунављу, Ковиљско-петроварадинском риту, Делиблатској пешчари, Вршачким планинама, сремско-босутске шуме и оне уз Тису и Дунав. Најтеже стање у целој Србији је у општини Темерин, следе Србобран, Врбас и Житиште - каже Максимовић.

Foto: Фото: Ј.Ј.Баљак

POGLEDAJ GALERIJU

Додаје да су шуме неопходне јер утичу на микроклиму, смањују последице олуја и поплава, пречишћавају воду и ваздух, поспешују квалитет земљишта. Процењује се да су штете по пољопривреду и здравље људи због мањка шумовитог терена неколико десетина милиона евра годишње. Директну последицу осетили су Новосађани, који су доживели неколико пешчаних олуја.

Иницијатива "Пошумимо Војводину" прикупила је лане 16.000 потписа, а петицијом, између осталог, траже да се део пољопривредног земљишта прописима издвоји за пошумљавање, јер нико од власника није вољан сам да се одрекне годишњих прихода од ораница. Такође траже да општине направе вишегодишње планове, а главни покретач да буде Покрајински фонд за шуме.

- Постоје покрајински конкурси за садњу дрвећа и издвојени износи су све већи, али годишње буде потрошено тек десетак одсто новца, јер је мало заинтересованих општина - каже Максимовић. - У последњој деценији засађено је свега 1.100 хектара, а притисак да се постојеће шуме експлоатишу је велик.

Горан Гнус, председник покрета Горана Србије, открива нам да је у току израда националне инвентуре шума, после које ће се знати колики је заправо проценат под дрвећем. Како наводи, бројке ће сигурно бити веће од досадашњих, јер је промењена методологија, па у шуме сада улазе и шикаре.

- Јасно је да је цела Србија пре ратова имала далеко већи проценат под дрвећем - каже Гнус. - Данас проценти варирају од дела до дела земље. Док су у Војводини мали, у Централној Србији су 32,8. Мало више земљишта се налази под државним шумама него под приватним (51:49). Народ неће да пошумљава своје земљиште за јавно добро јер су прописи контрадикторни, па власници имају велике трошкове, али смо добили обећање да ће нови сазив Скупштине то променити.

Покрет горана је некада пошумљавао и по 10.000 хектара земље годишње. Пошумили су укупно више од 300.000. Ове бројке су данас далеко мање, а са нелегалном сечом дрвећа и шумским пожарима не може да се избори чак ни држава.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације