НАШИ НАУЧНИЦИ ПРАВЕ ИМПЛАНТ ОД ПЛАЦЕНТЕ ШТАМПАН ПО МЕРИ: Први пут се ткиво постељице истражује као антитуморски биоматеријал за регенирациј

ИМПЛАНТ направљен од постељице и одштампан "по мери" пацијентикиња којима је урађена мастектомија требало би да постане реалност захваљујући пројекту "Amnio Print Care", који окупља младе научнике из Института за медицинска истраживања Универзитета у Београду, Института за онкологију и радиологију Србије и Иновационог центра Технолошко-металуршког факултета у Београду.

Фото: Приватна архива

Због својих регенеративних и антитуморских својстава, ткиво плаценте које се иначе одбацује након порођаја, представља полазну основу за развој биоматеријала за 3Д штампу импланта. Пројекат, који је почео у јануару ове године и траје до краја следеће, подржан је од стране Фонда за науку у оквиру програма "Промис 2023", намењеног младим истраживачима.

У разговору за "Новости" руководилац пројекта др Христина Обрадовић, научна сарадница у Институту за медицинска истраживања Универзитета у Београду, каже да се први пут ткиво плаценте истражује као биоматеријал у 3Д штампи за регенерацију ткива дојке са антитуморским ефектима.

У великом броју преклиничких истраживања показано је да амнионска мембрана плаценте има терапијски потенцијал, између осталих и регенеративна и антитуморска својства. Због тога млади научници полазе од хипотезе да имплант на бази постељице може да допринесе регенерацији ткива и спречи појаву метастаза и рецидива.

- Нека преклиничка истраживања показала су да матичне ћелије изоловане из ткива постељице и њихови продукти стимулишу регенерацију ткива коже, ока, срчаног и других ткива, те да могу да негативно утичу на раст, умножавање, миграцију и преживљавање различитих туморских ћелија (тумора крви, хепатоцелуларног, карцинома дојке, бешике, цервикса) - каже др Обрадовић.

Она наводи да ће у истраживању употребити амнионску мембрану постељице у целости коју ће хомогенизовати да има активне биомолекуле којима њене ћелије испољавају своја терапијска дејства. Научници желе да оптимзују формулацију добијеног биоматеријала да се та дејства испоље у импланту.

- Критеријуми за одабир постељица су да је у питању редовна трудноћа, порођај царским резом, те да не постоје коморбидитети који би могли утицати на терапијске ефекте постељице, јер хронична терапија коју породиља користи може утицати на резултате - објашњава наша саговорница. - Порођај царским резом је важан како бисмо обезбедили узорак који је стерилан. Било би значајно и да имамо неке податке о животним навикама породиља (на пример конзумирање алкохола и цигарета, бављење физичком активношћу и слично) у контексту утицаја на терпаијски потенцијал постељице, али будуће маме нису у обавези да дају те податке.

Обрадовић истиче да се постељице прикупљају уз писмену сагласност породиља и претходно одобрење етичких комисија породилишта са којим сарађују - КБЦ "Драгиша Мишовић". Истраживачи не добијају личне податке о породиљама доноркама, тако да је загарантована заштита података. Маме могу у било којем тренутку да повуку сагласност и узорак.

- Тренутно доступне методе реконструкције након мастектомије су безбедне, међутим, у ретким случајевима могу да доведу до компликација (пуцање импланта, хематом, инфекција, појава крвних угрушака), а не могу да заштите од поновне појаве болести или метастаза - истиче др Обрадовић. - Поред тога, научна литература указује на то да код једног дела пацијенткиња не пружају задовољство квалитетом живота, посебно које имају протезе. Могућност превођења слике скенера дојке пре мастектомије у облик који 3Д штампач препознаје, омогућиће нам да можемо да одштампамо имплант базиран на ткиву постељице, а такав да одговара пацијенткињи.

Foto: Фото: Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Прва година пројекта је посвећена првом "радном пакету" који има за циљ испитивање биолошких, хемијских и физичких карактеристика хомогенизованог ткива амнионске мембране постељице како би потом могао да се направи биоматеријал за 3Д биоштампу. Потребно је и оптимизовати 3Д штампу за добијање импланата одговарајућих физичко-хемијских карактеристика сличних ткиву дојке, а који ће задржати своја регенеративна и антитуморска својства.

- У овом тренутку још не можемо да говоримо о томе да ли можемо очекивати негативне ефекте приликом употребе једног оваквог импланта - наводи др Обрадовић. - Да би се испитала безбедност неке терапије, неопходно је да се врше клиничка истраживања која трају у неколико фаза. Ми смо још далеко од тога, на самом смо почетку. Оно што за сада можемо да кажемо јесте да не очекујемо нежељене ефекте попут одбацивања импланта.

Докторка Обрадовић се прошле године вратила са постдокторског усавршавања на Институту за биологију ћелије у Љубљани, где је била укључена у пројекат који се бавио испитивањем терапијских својстава амнионске мембране постељице на примеру рака бешике. Одлучила је да стечена искуства имплементирам у научном истраживању у Србији.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације