СТАРЦИ У ПЛАНИНСКИМ СЕЛИМА УМИРУ - САМИ: Како су миграције за бољим животом опустеле многа места у Србији која се гасе

ОПШТИНА Бабушница има 52 села, од којих је око 25 планинских, са веома малим бројем становника. Ка местима Црвена Јабука, Раков Дол, Радосин или Ракита, не иде аутобуски превоз, чак ни једном недељно. Да би стигли до Бабушнице, мештани Црвене Јабуке, удаљене четрдесетак километара, морају да плате такси 3.500 динара у једном смеру.

Приватна архива Каролине Стаменковић

- Праве муке настају када иду код лекара - каже Каролина Стаменковић из удружења "Лужничке рукотворнице" из Горчинца. - Пре две недеље срела сам жену из Радусина која је пет дана морала да иде на терапију у Бабушницу. Није имала где да одседне, а није могла ни да даје по 7.000 динара сваког дана да би таксијем стигла и вратила се кући. У том крају нико нема пензију већу од 20.000. Довела сам је и три дана је била код мене.

Чланови овог удружења већ 15 година обилазе засеоке и пружају помоћ старима у кући.

Каролина каже и да у свега два-три планинска села у њеном крају има неколико људи млађих од 40 година, остало су старији од 60.

Једном недељно, суботом, долази путујући трговац, и то на место где је некада била продавница. Људи из различитих села пешаче и по пола сата до те локације и преузимају робу коју су претходне суботе наручили. То су махом основне прехрамбене намирнице и лекови. Уз трговца, неколико пута месечно, суботом, на исто место стиже и поштар да подели пензије и дописе. Ови засеоци немају ни продавницу, ни апотеку.

- Од тих 25 планинских села, два су сада већ потпуно напуштена, а у осам живи три до пет становника. Углавном старих. Те кориснике снабдевамо и ми храном и лековима. Један момак оданде спусти се таксијем и донесе рачуне, које платимо. Ова села не могу да се оживе, нити млади желе у њима да станују. За места ближа Бабушници има шансе, мада се и она празне. У њима људи имају пластенике и гаје мало стоке - прича Каролина.

Њена организација је кроз пројекат обезбедила теренско возило, које лекара и медицинску сестру вози у забачена села, да прегледају становништво. Тако су једном збрињавали жену која буквално 40 година није отишла код лекара, а притисак јој је 200 са 120. Дешавало се и да нађу понеког ујутро непомичног у кревету. Преко ноћи га је издало срце. Да не сврате волонтери, нико их данима не би нашао.

- Лекара је мало, а терен је разуђен. Хитној помоћи је потребно најмање два сата да би стигла до најудаљенијих села. Наш пројекат са теренским лекарем се показао као добар, али он траје само до краја ове године. Зато разговарамо са општином да она преузме теренску службу, будући да сада постоје лекарски пунктови само у селима Велико Боњинце, Љуберађа и Звонце - каже наша саговорница.

Село РадошевацFoto: Приватна архива Каролине Стаменковић

POGLEDAJ GALERIJU

Драган Живковић из Беле Паланке објашњава да ова општина има 45 села и заселака, а најтежа ситуација је у местима у правцу Сврљига, где постоји пет или шест села са по два- три становника. Рецимо, Горњи и Доњи Рињ, или Витановац и Мирановац. Ни ова села немају продавнице, ни апотеке. Лекар их је раније обилазио једном недељно, али и то је сада реткост. Лекове и намирнице им купује општинска геронто-служба.

- Да би села опстала, потребно је да олакшамо мештанима живот. Да сва буду покривена мобилним сигналом и да мештани могу да се јаве ако им позли или им је нешто потребно. Потребни су и путеви. У већини ових места живе седамдесетогодишњаци, ретко где су људи од по четрдесетак година. Има и пензионера који дођу из града када је лепо време, па се зими врате у своје станове. Али, има и неких који остају и зими у сеоским кућама. Они покретни, обично једном месечно дођу у Белу Паланку да заврше послове за себе и комшије. У јесен припремају залихе за зиму, а највећи проблем је у време великих падавина, када санитет до њих не може да стигне - каже Живковић.

Према речима пољопривредног аналитичара и публицисте Бранислава Гулана, попис је показао да ће се угасити сва села у којима нема жена у фертилном добу. У 315 домаћих села, односно насеља, нема женског становништва у годинама за рађање (између 15 и 49), а чак 55 села и насеља уопште немају жена. Такође, према резултатима пописа, у 545 села нема жена у оптималном добу, између 20 и 34 године.

- Забрињава и то што је у 2.894 насеља број старијих од 60 година довоструко или више од тога већи од броја млађих од 19, а у 168 села нема становништва испод 50 година. Према подацима РЗС, свако четврто село је у фази нестајања - истиче Гулан.

Додаје и да је донедавно било празних око 200.000 кућа, од чега око 50.000 нема наследнике, па је тешко утврдити власничке односе, како би се продале или доделиле породицама које желе да живе ван града. Поред тога, око 2.000 насеља нема ни банкомат, ни пошту, а у око 3.000 ни вртић.

Све више је запуштених њива које се не обрађују. Према подацима РЗС у 2023. години, наводњава се само 47.529 хектара њива, што је тек 1,4 одсто обрадивих површина. У свету се наводњава у просеку око 17 одсто. У Србији чак 600 села нема ниједну краву.

- Напредују само она места у којима постоји добра задруга са више десетина запослених. У њима постоји и понеки мали прерађивачки капацитет, где се људи запошљавају. Добро би било када би свако село од ових у којима је основано 1.100 нових задруга имало прерађивачке капацитете. То би им дало шансе за опстанак - убеђен је Гулан.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације