У 21 СЕЛУ ПО ЈЕДАН СТАНОВНИК "Новости" истражују - Како су миграције за бољим животом опустеле многа места у Србији

ОБОРЊАЧА у општини Бачка Топола, Липе код Жагубице, Бољев Дол и Било код Димитровграда, Доброселица код Рековца имају само по једног житеља. И нису једина. Има их још. Укупно 21!

Маријана Спасенов

Уз Доњи Рињ, у општини Бела Паланка, Бресник код Прокупља, Браћевце, Бански Дол и Планиницу у општини Димитровград, који имају по два становника, или Тетошницу код Власотинаца, Горњу Читуљу код Врања и Кукавицу код Владичиног Хана, са по три житеља, то су најмања места у Србији.

Има их седамдесетак са по једним, двоје или троје људи. Нешто више од 1.000 села има мање од 100 житеља, са тенденцијом пада. Од 4.720 села и заселака, колико их има према попису из 2022. године, прогнозе су да близу 3.000 неће доживети средину овог века, односно да ће се пре тога угасити. Судећи по статистици Привредне коморе Србије, чак 1.000 нема ни продавницу, па њихови житељи морају у околне варошице по храну.

- Према подацима Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022, у Србији постоје 24 насељена места без становника, 21 место са само једним становником, 23 места са два и 22 места са три - потврдила нам је Јасна Миланковић, самостални саветник Одељења за попис становништва Републичког завода за статистику.

Фото:З.Глигоријевић

Како изгледа свакодневни живот у тим местима и ко у њима борави? Да ли су то превасходно мушкарци или жене, баве ли се пољопривредом или нечим другим? Да ли су ту само лети, а зими се враћају у градове, или немају други дом? Већином су, показује статистика, пензионери, махом пољопривредни.

Горан Јовановић је поштар у рековачкој пошти и задужен је да обилази околна села и разноси пензије, као и писмена из суда и слично. Рековац важи за општину која у целој држави има највећи број осамдесетогодишњака и оних 80 плус.

Фото: М. Спасенов

- У Доборселици живи само један шездесетпетогодишњак, који је мало радио у Крагујевцу и стекао неки стаж. Није жењен, тамо није имао стан, пензија му је мала, па се вратио у родну кућу. У Барама има 25-26 људи, немају ни продавницу, ни школу. Пред гашењем су и школе у Крушевици, Секуричу, Мотрићу, Коморанама, Цикоту или Ратковићу, јер имају само по једног ђака. Младих у селима нема, па нема ни деце. У Богалинцу се школа угасила пре две-три године. Од 32 села, неколико су буквално на корак од изумирања, а за остале је питање тренутка - каже Јовановић.

Као поштар, он не носи само пензије и судске дописе, већ и основне намирнице, попут шећера, брашна, па и кромпира.

- Носим им колима, јер не могу да стигну до продавнице - објашњава поштар. - Морамо да се испомажемо, нису заслужили да буду заборављени. Планински народ је диван. Остављају ми откључана врата. Ако нису ту, на столу ми оставе новац за набавку хране, ја њима исто тако оставим пензију. Више сам им него кум, колико се обрадују кад ме виде.

Међутим, нека села у овом крају су живнула последњих година јер се неколико млађих Албанки ту удало. Рецимо, у Шљивицу се доселило пет-шест, а такође и у Каленићки Прњавор.

- То су католкиње, које су прешле у православну веру - каже Јовановић. - Наше девојке неће да се удају у селу, а ни момци неће да се жене ако немају стално запослење, ни извор прихода. На селу махом остају мушкарци, а жене се удају и иду у Јагодину или Крагујевац, мало нас ради у самом Рековцу.

Маријана Спасенов

Драган Иванов живи у селу Височки Одоровци на Старој планини и гаји овце. Када се вратио из Димитровграда у родно место, пре 15 година, у селу је било више од 180 људи. Данас их нема ни педесетак.

- Вратио сам се кад ми је фирма отишла у стечај. Сада моја фамилија чува овце, краве, кокошке и свиње. У селу нас има пет млађих пољопривредника, остало је старији свет. Некада смо имали школу до четвртог разреда, али је затворена јер нема ђака, а зграда школе пропада. До пре годину и по била је и једна продавница, а сада њени некадашњи власници доносе једном недељно из Димитровграда робу коју им наручиш. До Димитровграда има 17 километара, али аутобус саобраћа само три пута недељно. Кад се неко разболи, зовемо санитет.

Поштар им долази уторком и четвртком. Иванов каже да ко год може сели се у Димитровград или у оближњу Бугарску да ради код приватника. Он, брат и старији родитељи остали су, ипак, верни пољопривреди. Имају 140 оваца, производе и овчије и кравље млеко и дају га у откуп, а имају и механизацију.

В.Ћ.

У селу Милојковац, које припада Месној канцеларији Суково и општини Пирот, према Попису 2022. живело је три становника. Према речима помоћника градоначелника Пирота Видојка Панајотовића, један је војно лице у пензији, а двоје су радили у локалној земљорадничкој задрузи "Темска". Од те двојице, један је отишао код деце у град, а други је остао у селу.

Село Планиница има четири становника, Черев Дел шест, Куманово седам, Бела осам...

- У Височкој Ржани некад смо имали основну школу и породилиште, а сада имамо 13 становника. Многи људи живе у Пироту, а само повремено долазе у села. Сада, у ствари, плаћамо данак принудној индустријализацији педесетих година, кад су сви морали у град, да раде у фабрикама, па су се села полако празнила. Данас у 46 села наше општине нема ни продавнице. У многима нема ни школа, јер су деца отишла у град. Лекари из дома здравља обилазе сељане два до четири пута месечно, по потреби. Поштар им иде бар једном недељно - каже Панајатовић.

Додаје да у општини имају спискове старих, па ако завеје снег, зими им носе храну и лекове. Већина села, каже, спојена је локалним путевима.

- Некад смо на Старој планини имали 300.000 оваца и свуда су се само виделе овце и бачије. Данас нема готово ниједне бачије, а у нашој општини је једва неколико стотина оваца. Да би се људи вратили у овај крај, потребно је покренути прерађивачке погоне или направити фарме. Једном речју, потребан им је неки посао и стабилни приходи - закључује Панајотовић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације