ДОСИТЕЈЕВА КУЋА, ПОСЛОВНА ЗГРАДА "Новости" истражују: Колико наш народ у дијаспори чува своје културно благо

КУЛТУРНИ трагови српске дијапоре у Европи видљиви су на сваком кораку, али богата заоставштина коју су наши сународници оставили широм Старог континента недовољно је заштићена и мало ко о њој води бригу.

приватна рхива

Да није само у Европи таква ситуација, писали смо у претходном броју, где смо навели да је баштина српске дијаспоре и преко океана, такође, запуштена. Истраживањем у Америци бавили су се професори Филолошког факултета Александар Миловановић и Јелена Вујић, а истраживања су сада проширена и на Стари континент.

Тако је овај факултет у оквиру пројекта HerCuLIS, који је одобрио и финансира Фонд за науку Републике Србије у оквиру програма "Идентитети", послао тим стручњака у Беч да сагледају стање српске културне заоставштине.

Зашто баш у престоницу Аустрије? Па, мало је који град у Европи био домаћин знаменитим Србима, као што је то био Беч у који су се наши сународници досељавали три и по века уназад. Међу њима су били и великани српске културе који су у 19. веку ту живели и стварали: реформатори језика Доситеј Обрадовић и Вук Караџић, велики песници Бранко Радичевић, Лаза Костић, Његош...

У каквом је данас стању језик на коме су писали, али и друга њихова оставштина, за "Новости" појашњава Биљана Ристић, истраживач-сарадник на Филолошком факултету у Београду и једна до чланица тима који се бавио овим послом. Она је обишла припаднике наше заједнице, разговарала са њима и прикупљала податке о употреби српског језика, његовом очувању, одржавању везе са Србијом, доступности културних и осталих садржаја на српском језику... Посетила је и зграде у којим су боравили знаменити Срби тог доба:

- У близини Шведенплаца сам обишла кућу у којој је живео Доситеј Обрадовић, то је данас пословна зграда, а спомен-плоча на улазу, подигнута педесетих година двадесетог века, сведочи на немачком језику да је ту "дуго година живео и радио овај писац и реформатор српске културе". На адреси Разумовскигасе је споменик Вуку Караџићу поклон града Београда граду Бечу из 1989. године, на коме су на српском и немачком језику подаци да је "велики реформатор српског језика живео у Бечу где је створио своја главна дела".

На згради иза споменика налази се се спомен-плоча Вуковој кћерки Мини, коју је 2021. године поставило Аустријско српско културно друштво "Вилхелмина Мина Караџић". На згради Саборне цркве Светога Саве налазе се, такође, са подацима на српском и немачком језику спомен-плоча Сави Мркаљу "филологу, песнику и реформатору српске ћирилице" и спомен-плоча Петру Петровићу Његошу коју је 1963. године подигао Главни одбор Српске православне цркевене општине Светог Саве. Постоје и две спомен-плоче са подацима само на немачком језику на зградама у којима су умрли Бранко Радичевић и Лаза Костић. Те зграде данас имају другачију намену, а осим информација на спомен-плочама на њима нема других трагова ни личних предмета ових знаменитих Срба који су тамо провели део живота.

Осим кућа чувених Срба, предмет истраживања биле су и књижаре које, између осталог, продају књиге на српском језику, на ћирилици и на латиници. Такође, бавила се истраживањем других аспеката култруног живота и сазнала да постоје аматерска позоришта у којима глуме људи са наших простора, као и бројна друштва, на пример Културно и спортско друштво "Бамби", које је основано 1973. године. Наша саговорница имала је прилику и да присуствује мултимедијалној изложби уметнице пореклом из Србије у галерији Das Weisse Haus у центру Беча.

Иначе, опште је познато да посебну пажњу наша дијаспора поклања цркавама, па је гошћа са Филолошког факултета посетила све четири српске православне цркве у Бечу: Саборну цркву Светога Саве која је најстарија српска црква у Аустрији, Цркву Васкрсења Христова, Храм акатиста Пресвете Богородице и Цркву рођења Пресвете Богородице које припадају Епархији аустријско-швајцарској Српске православне цркве, Архијерејском намесништву за источну Аустрију.

- Јутарње и вечерње службе се одвијају на српском и немачком језику - каже Биљана Ристић. - Цркве су изузетно важна места за наш народ у Бечу јер, поред духовног повезивања, имају и велики значај за његово свакодневно физичко окупљање, али и одржавање везе са матицом Србијом. У црквама се, поред богослужења и свечаних прослава великих празника, одржавају часови веронауке, пробе и наступи црквених хорова, летње музичке школе за децу и омладину, организују се посете српских црквених великодостојника, предавања на српском језику, пројекције филмова и промоције књига.

Део црквених просторија користи СПКД "Просвјета" Аустрија за своју Мрежу српских допунских школа, где деца могу да уче наш језик и ћирилицу, историју и културу и оне изгледају као било која учионица у нашим школама, са клупама, таблом, сликама Светог Саве и Вука Караџића, песмама на српском на зидовима...

- Имала сам прилику да видим црквене библиотеке и архиве, које су драгоцене ризнице података о бечким Србима - напомиње наша саговорница.

приватна рхива

Она је обишла гробља на којима почивају или су почивали Срби.

- Гробље Светог Марка, где је Вук Стефановић Караџић почивао од 1864. године, када је умро, до 1897. године, када су његови посмртни остаци пренети у Београд је затворено за сахране још седамдесетих година деветнаестог века, а данас је под заштитом државе и представља својеврстан музеј где избледела слова на споменицима у дебелој хладовини столетних стабала сведоче и о нашој прошлости - прича наша саговорница. - Лево од главног улаза наишла сам на пространи део где је сахрањивано православно становништво и бројне споменике где су на ћирилици, уз Вуково, исписана имена и других нама знаних и незнаних Срба и Српкиња из осамнаестог и деветнаестог века, трговаца, архитеката, неимара. Престанак сахрањивања на гробљу Светог Марка поклапа се временски са отварањем Централног бечког гробља 1874. године, на коме се налазе и српски гробови, али су доминантно груписани у делу који се зове још и Српско одељење. Имена и текстови на српским споменицима су или само на српском језику, ћирилицом односно латиницом, или је реч о комбинацији српског и немачког језика.

Сва грађа о српској културној заоставштини у Бечу коју је прикупио тим Филолошког факултета биће систематизована, што ће, каже нам Биљана Ристић, допринети бољој и прецизнијој видљивости нашег језичког и културног блага у овом граду, које је сада расуто по архивама, библиотекама, јавном и приватном простору.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације