ПОВЕЋАВА СЕ БРОЈ СУДИЈА И ТУЖИЛАЦА: "Новости" сазнају - у току су припреме за нову реформу правосуђа

СРБИЈА се налази пред још једном реформом правосуђа, али овога пута, за разлику од оне кобне 2009. године, ова подразумева повећање броја судија и тужилаца, а не смањење.

Фото Shutterstock

На јулској седници скупштинског Одбора за европске интеграције, представници струковних удружења имали су прилике да се упознају са садржином Предлога Реформске агенде Републике Србије и изнесу запажања. У оквиру дела у ком се говори о правосуђу, наводи се неопходност реформе правосудног система и повећање броја изабраних судија и јавних тужилаца за 10 одсто до децембра 2025.

Како за "Новости" објашњава Драгана Бољевић, судија Врховног суда и почасни председник Друштва судија Србије, из образложења се не види како се дошло баш до овог процента и да ли је реч о повећању у односу на број судијских места који је предвиђен систематизацијом (3.102) или у односу на онај који је сада попуњен (2.636).

- Већ дуже од деценије Србији недостаје 15 одсто судија - каже Бољевић. - Пошто у овом документу недостају и подаци и анализа, може се само закључити да се мера предузима због оптерећености. Јер, судије у Србији су међу најоптерећенијима у Европи. По броју предмета на 100 становника на четвртом месту су у парничним и привредним предметима и на првом месту у кривичним. О томе говори извештај Европске комисије за ефикасност правосуђа за 2020, којим је констатовано и то да су: "осим за административне предмете, стопе решавања првостепених предмета у Србији у 2018. премашиле стопе решавања у судовима земаља ЕУ." О томе се, нажалост, не говори.

Друштво судија је урадило анализу оптерећености судија за период 2002-2022, без прекршајних судова. Она показује да је број судија смањен за 17 одсто (са 2.425 у 2002, на 2.008 у 2022), а да су знатно повећани и број предмета и укупна оптерећеност судија. Број предмета већи је за 23 одсто (са 1.551.789 на крају 2002. на 2.015.656 на крају 2022), а оптерећеност за 57 одсто (са 640 предмета по судији на крају 2002. на 1.004 на крају 2022).

Зато је идеја да се број судија повећа више него добродошла и они је поздрављају, али се поставља питање из које базе ће се судије бирати, будући да постоји мањак судијских помоћника и приправника.

- То је системски проблем чије је решавање требало започети пре најмање 10 година, а на који је утицао слаб материјални положај судија и осталих запослених и неатрактивно и "старо" судство - примећује Бољевић. - У пензију ће отићи 770 судија (31 одсто) у наредних пет година, односно око 1.540, дакле 62 одсто, за 10 година. Судије се у највећој мери бирају из реда судијских помоћника, којих тренутно недостаје најмање трећина (око 830). Жалосна је истина да нема заинтересованих за рад у судству. Услови не омогућавају решење основних егзистенцијалних потреба (нарочито стамбених), а перспектива неизвесна. Трећина запослених прима плату приближну минималној (око 460 евра), а знатан број ради бесплатно - волонтерски (чак и правници, па и они са положеним правосудним испитом) и/или на одређено време. Притом, плата судија у Србији је најнижа у региону и једна од четири најниже у Европи. Само судије у Северној Македонији, Молдавији и Грузији имају незнатно мању, а пензија је мања и за 40-50 одсто од такве плате.

FOTO: Arhiva novosti

Зато Друштво судија има конкретне предлоге како би ситуација могла да се реши и доставио их је као допуну Предлогу реформске агенде. Дакле, они тврде да судијска функција мора да се учини пожељном, како би се привукли квалитетни млади правници и од њих за судије бирали најбољи. Независност судства, формално учвршћена недавним уставним и законским променама, подразумева и материјалне гаранције.

- Друштво судија је уверено да би млади, уместо код приватника и страних послодаваца, поново похрлили у судство уколико би њихов радно-правни статус био уређен засебним законом, њихов број повећан (или бар попуњен тако да их има колико и судија, како је и прописано), као и њихове плате, и уколико би им, кад постану судије, била обезбеђена материјална сигурност. Због тога се већ годинама залажемо, између осталог и за то да основица судијске зараде не буде мања од просечне нето зараде, а да пензија судије (који се у тренутку пензионисања налази на судијској функцији непрекидно 20 година) буде једнака његовој последњој основној плати - каже Бољевић.

Она на крају додаје да судије и тужиоци (по систематизацији око 3.100 судија и нешто више од 800 тужилаца), заједно са свим осталим запосленима у судству (10.697) и јавном тужилаштву (мање од 2.000) не чине ни 2,7 одсто запослених у јавном сектору. Стога примања запослених у правосуђу, верује, имају тек незнатан утицај на државни буџет.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације