БЕОГРАД ЋЕ СУДИТИ ХРВАТСКИМ ПИЛОТИМА ЗА ПЕТРОВАЧКУ ЦЕСТУ: За ратне злочине Србија ће процесуирати у одсуству, што Хрватска ради три деценије

ПОСЛЕ 20 месеци ишчекивања Кривично ванпретресно веће Вишег суда у Београду донело је одлуку да се суди у одсуству хрватским официрима - четворици пилота, оптужених за ратни злочин против цивила на Петровачкој и Приједорској цести, када је погинуло 13, а рањено 24 људи.

Фото: Танјуг

На ову одлуку се нестрпљиво чекало, адвокати и правници су се тим поводом повремено оглашавали, а и у Скупштини је питање на ову тему министарки правде поставио посланик Ђорђе Комленски.

- Нормално да је донета таква одлука јер је то једино законито. Србија је овим показала да има своје Тужилаштво и свој, а не туђи суд, као и да у тим органима постоје људи који имају моралних закона у себи, и који су се одупрли свим притисцима и свим искушењима управљеним да овај злочин остане без правосудног одговора. Таквих притисака је било споља у ове две године много - рекао је јуче за "Новости" адвокат Душан Братић, који заступа породице жртава на Петровачкој цести.

Казао нам је још да се без претеривања може рећи да је ово "велики дан за идеју правде и у целом човечанству, јер се овде суди за тешка кршења међународног хуманитарног права високим официрима државе која је победница у рату и чланица ЕУ, а обично се ратним победницима не суди".

- Ово је од изванредног значаја, нарочито имајући у виду да ратови поново букте, па је генерална превенција злочина над цивилима нужнија него икада - оценио је Братић.

Фото: Принтскрин Хепи ТВ

Истовремено, случај Петровачке цесте покренуо је питање колико су честа суђења у одсуству држављанима Србије за ратне злочине пред судовима у Хрватској, али и на КиМ. Да ли се и други либе да посегну за овом правном могућношћу када су им недоступни оптужени за тако тешка дела која не застаревају, као што су ратни злочини?

Судећи према правосудној статистици, у Хрватској либљења нема, а чини се ни на КиМ, где се такође манипулише "тајним оптужницама". Оне су дуго биле и остале "рак-рана" и за Србе у Хрватској, у вечитом страху да ће бити ухапшени, због чега се многи нису вратили на своја огњишта или су их поново напустили. Према подацима хрватског тужилаштва ДОРХ из прошле године, за три деценије у овој земљи процесуирано је око 4.000 особа за ратне злочине, осуђено је њих 707, против 499 води се кривични судски поступак, а против 139 у току је истрага.

Према статистици Документационо-информационог центра "Веритас", само три одсто процесуираних били су припадници хрватских оружаних снага, док су сви остали били припадници "непријатељских формација", односно Територијалне одбране (ТО), ЈНА, Српске Војске Крајине (СВК) или функционери РСК. Како за "Новости" објашњава Саво Штрбац из "Веритаса", нарочито је "захвална" категорија ТО, јер су у бившој Југославији у њу потпадали сви пунолетни мушкарци кад одслуже војску.

- Од свих тих процеса, само 13 одсто одржано је у присуству оптужених, а све остало у одсуству - каже Штрбац, и додаје да је код нас у одсуству осуђен само припадник ЗНГ Бранко Тунић, на осам година затвора, због убиства војника у логору Ракитје у Загребу. Он је процесуиран тек после одлуке Апелационог суда по жалби да ће му се судити иако није доступан, будући да је прва одлука Кривичног ванпретресног већа била супротна. Одлука апелације је донета уз образложење да постоје нарочито оправдани разлози, односно да с протоком времена могу да умру сведоци.

- Године 2006. на нивоу београдског и загребачког Тужилаштва за ратне злочине потписан је споразум о међународном уступању доказа, али не и предмета - објашњава Штрбац. - То је подразумевало сарадњу два тужилаштва, размену информација и доказа, или саслушање сведока по замолници. Споразум је потписан јер и српски и хрватски устав забрањују изручење сопствених грађана, па је било потребно наћи начин да стварни ратни злочинци не остану некажњени.

Фото: Принтсцреен

По Штрпчевим речима, поступак за који је постојала оптужница или чак и пресуда у Хрватској, овде би се водио поново од фазе истраге, али по убрзаном поступку, и доносиле су се пресуде. Уколико би Загреб био задовољан, обуставио би поступак у Хрватској (што се десило нпр. за једног осуђеног због злочина на Овчари), а уколико није, као у случају генерала Милета Новаковића, наставио би га.

Међутим, када су наши правосудни органи доставили 2011. у Загреб списак са око 45 имена припадника хрватских оружаних снага, али и функционера, које сумњиче за ратне злочине, сарадња је стала, а у Сабору је изгласан Закон о ништавости одређених правних аката правосудних тела бивше ЈНА, бивше СФРЈ и Републике Србије. На основу тог закона, чију је оцену уставности својевремено тражио бивши председник Хрватске Иво Јосиповић (па захтев после повукао), одбијају се све замолнице послате преко српског Министарства правде, а у вези са поступцима против припадника хрватских оружаних снага, везане за ратне злочине. У том контексту, Загреб је објавио и да неће уручити српске оптужнице хрватским официрима - пилотима.

Тренутно се, по Штрпчевим речима, у затвору или притвору у Хрватској, налази 28 Срба окривљених или осуђених за ратне злочине.

- Само у првих 12 дана јула, пред четири хрватска суда, одржани су претреси у 16 предмета против 48 особа, некадашњих припадника ЈНА и СВК. Десетак је било у присуству, док се осталима суди у одсуству. Међу тих десетак је и генерал Борислав Ђукић, изручен из Црне Горе. Сви којима се суди у присуству неко време су били у истражном затвору, а онда заложили имања и платили кауцију као гаранцију да ће се одазивати на позиве суда - објашњава Штрбац.

У јулу је "Веритас" забележио и неколико оптужница којима је обухватано по више особа из истог села. Ти људи су све време од оружаног сукоба живели у својим селима, да би им после три деценије стигле оптужнице за наводне ратне злочине.

- Хрвати су направили од овога "бренд" који извозе на КиМ и у Украјину, и то не крију - каже Штрбац. - Њихови стручњаци држе обуке како "процесуирати што више непријатеља" и како све подвести под ратни злочин, јер он не застарева.

Тако су косовске власти пре недељу дана ухапсиле пет особа у региону Гњилана осумњичених за ратне злочине над цивилима у селима Ловце, Подграђе и Угљаре, у априлу 1999. Канцеларија за КиМ је, пак, саопштила да су ови људи ухапшени на основу "лажних оптужби за ратне злочине", као и да годинама мирно, без икаквих проблема, живе у својим домовима. Канцеларија је навела и да је полиција, према речима очевидаца, имала спискове Срба за хапшење, као и да није показала никакве налоге за претрес. Косовске власти су раније демантовале да постоје тајни спискови за хапшење Срба на КиМ.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације